Ovo voće postaje pravi hit u Srbiji: Zarada od njega je ogromna

Proizvodnja zelenog oraha u Srbiji donosi rastuću zaradu uz umeren rizik, mogućnost prerade i sve veću potražnju na tržištu

Poslednjih godina proizvodnja zelenog oraha u Srbiji privlači sve veću pažnju voćara i manjih investitora koji traže isplativiju alternativu tradicionalnim voćarskim kulturama poput jabuke, šljive ili kruške.

Usevi izgledaju fantastično, ali najvažnije tek sledi: Stručnjaci za UNU otkrivaju šta će odlučiti ovogodišnji rod

Rod pšenice iznad proseka, kvalitet višnje ispod očekivanja: Da li će veći prinosi spasiti sezonu?

Glavni razlog za to jesu relativno skromna početna ulaganja u odnosu na mogućnost ostvarivanja dobre zarade, kao i široke mogućnosti plasmana u prehrambenu, farmaceutsku i kozmetičku industriju.

Sve više proizvođača prepoznaje potencijal ove proizvodnje kao načina za proširenje postojećeg voćarskog poslovanja i ostvarivanje dodatnih prihoda. Posebnu vrednost ima činjenica da zeleni orah predstavlja specifičnu sirovinu za kojom raste potražnja na tržištu.

Zeleni orah je nezreo plod koji se bere pre nego što se formira tvrda ljuska. Upravo tada poseduje najveću tržišnu vrednost, jer se koristi u proizvodnji tradicionalne orahovače, različitih sirupa, ekstrakata, kandiranih proizvoda, kao i preparata na prirodnoj bazi.

Stručnjaci ocenjuju da ova proizvodnja predstavlja zanimljivu nišu za poljoprivrednike koji žele da diversifikuju proizvodnju i ostvare dodatni prihod, posebno kroz preradu i finalizaciju proizvoda.

Kvarljive namirnice i visoke temperature: Tokom leta najavljene stroge kontrole - poseban fokus na sladolede

Srbija ima odlične uslove za uzgoj

Zahvaljujući umerenoj kontinentalnoj klimi i kvalitetnom zemljištu, Srbija ima veoma povoljne uslove za gajenje oraha. U intenzivnim zasadima najčešće se uzgajaju sorte Chandler i Franquette, ali i pojedine domaće selekcije koje se dobro prilagođavaju klimatskim promenama.

Ipak, uspešna proizvodnja zahteva ozbiljan pristup i primenu savremenih agrotehničkih mera. Sistem za navodnjavanje "kap po kap" danas se smatra neophodnim kako bi se obezbedili stabilni prinosi i kvalitet ploda. 

Jednako su važni zaštita od kasnih prolećnih mrazeva, pravilna rezidba i uravnotežena ishrana zasada. Bez ovih mera teško je očekivati ozbiljne prinose i ekonomsku isplativost proizvodnje.

Kolika su ulaganja?

Podizanje intenzivnog zasada oraha zahteva značajna početna sredstva, ali stručnjaci ističu da su troškovi uglavnom jasno definisani. Za pripremu zemljišta potrebno je izdvojiti između 1.200 i 2.000 evra po hektaru. Nabavka sertifikovanih sadnica košta od 2.500 do 4.500 evra, dok je za sistem za navodnjavanje potrebno dodatnih 2.000 do 3.500 evra.

Troškovi sadnje, postavljanja kolja i osnovne zaštite kreću se od 1.500 do 3.000 evra. Ukupna investicija za podizanje jednog hektara intenzivnog zasada procenjuje se na između 8.000 i 11.000 evra.

Nakon povlačenja šest tona mesa, građani Srbije na oprezu: Kupovina samo u registrovanim prodavnicama

Dodatnu pogodnost predstavljaju državne subvencije koje mogu da umanje troškove za 1.500 do 2.500 evra po hektaru, naročito kada je reč o nabavci sadnog materijala i sistema za navodnjavanje.

Raniji prihodi nego kod proizvodnje zrelog oraha

Za razliku od proizvodnje zrelog oraha, gde je potrebno više godina da zasad dostigne pun rod, proizvodnja zelenog oraha omogućava prve prihode već u drugoj ili trećoj godini nakon sadnje, prenosi Kamatica.

Srpska poljoprivreda na udaru vrućina: Hoće li novi sistemi spasiti ovogodišnji rod?

Voćari imaju razloga za zadovoljstvo: Posetili smo "Radmilovac" i proverili kakvo je stanje u voćnjacima u toku berbe