Slavica Đukić Dejanović o jačanju ličnosti: Od nezahvalnih i mrguda beže ljudi

“Srećni smo samo onda kada od sutrašnjeg dana ništa ne tražimo, a od današnjeg sa zahvalnošću primamo ono što nam nosi.” Tako je nekada govorio nemački pisac, pesnik i slikar Herman Hese. No postavlja se pitanje, može li čovek podjednako biti zahvalan i za dobre i za loše stvari? 

Može li se to naučiti? Ako je zahvalnost prevencija loših osećanja, pa i određenih psihičkih problema, koliko je teško baš tada pričati uopšte o zahvalnosti? Odgovore na ova i brojna druga pitanja dala nam je ministarka prosvete, neuropsihijatar dr Slavica Đukić Dejanović u emisiji "Popodne" na UNA televiziji. 

"Zahvalnost je svojstvo nekih ljudi, neki ljudi umeju da budu zahvalni i na malim povodima, na tome što ih priroda nije izneverila, što im se nije dogodilo ništa loše. A imate i drugu kategoriju ljudi, kojima ništa nije dovoljno dobro, kojima možete dati mnogo pažnje, novca, poklona, a da oni smatraju da zaslužuju mnogo više. Neki prikrivaju, a neki otvoreno pokazuju zahvalnost ili nezahvalnost. Ja bih ljude podelila na zahvalne i nezahvalne, ali u okviru nezahvalnih imate podelu na one koji bi da menjaju nešto u svom životu i postanu zahvalni i oni koji će celoga života biti nezahvalni“, istakla je ministarka Đukić Dejanović i dodala:

"Sve što nam se događa u jednom danu, nama, događa se i drugima, ljudima imaju prosečna ponašanja, razmišljanja i osećanja. Zavisi uvek sve od toga kakav ugao gledanja imamo na život, ima onih koji razmišljaju optimistično i raduju se svemu, a ima i onih koji žale i ne gledaju tako. Mi treba da budemo zahvalni što živimo u ambijentu gde sve svoje elementarne potrebe možemo da zadovoljimo, za razliku od nekih drugih, kao na primer sada ljudi u Gazi. Da li ljudi treba da imaju limit zahvalnosti? Nekada da, nekada ne. Ako smo zahvalni svakog dana na običnom životu, to bi značilo da nemamo ambicije, a čovek treba da ima težnje“, ispričala je u studiju UNA televizije ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.

Kada govorimo o zahvalnosti na nju često gledamo kao na prevenciju nepoželjnih i negativnih kognicija, afekta, sećanja i određenih psihičkih problema. Znači li to da zahvalnost nema nikakav uticaj na poboljšanje kod osoba koje imaju određene psihičke probleme, koje su u depresiji?

„Empatija je jedan od preduslova za zahvalnost, morate voleti i razumeti druge ljude da biste bili zahvalna osoba. Negovanje zahvalnosti u sopstvenom biću, jeste jedan od parametara jačanja ličnosti. Život nam nameće da izaberemo poziciju da budemo zahvalni, ili poziciju da se naljutimo na život i da ne reagujemo na okruženje i koristimo model koji nas sekira. Nezahvalnom čoveku ne treba ni veliki povod ni razlog da bude očajan, ako imate mrgud na čelu, od vas se beži. Nezahvalnom čoveku je tesno u njegovoj koži, on tu nezahvalnost širi kao infekciju“, istakla je Đukić Dejanović.

Šta nas je naučila godina koja je na izmaku? Nažalost, 2023. godina će zauvek ostati upamćena po tragedijama koje su se dogodile.

"Majska tragedija je promenila život u Srbiji, emotivno gledanje na budućnost, na sadašnjoj, a poprilično i na prošlost. Nema čoveka koji u tom trenutku nije osetio nepravdu, da nema te divne dece i čoveka. Pri pomisli na taj događaj, nikada neće isčeznuti iz nas osećaj boli, kao i ta lekcija da se to više nikada ne ponovi. To kod nas budi i revolt, a onda i potrebu da svi oni koji saosećaju i kolektivno treperenje emocije tuge i žal za njima šire, to sve stvara osećaj zahvalnosti kod roditelja koji su ostali bez svoje dece. Oni to ispoljavaju i verbalno i svojim držanjem, prevencija zla postoji i moramo da budemo svesni da na nju nismo dovoljno mislili, ni kao pojedinci ni društvo. Moramo raditi na prevenciji masovnih tragedija, da sprečavamo tragedije i zlo", rekla je ministarka i dodala: 

Zašto je dobro raditi stvari u kontinuitetu 21 dan? Otkriva nam trener ličnog razvoja Milica Stevanović

"Nagon za životom je jedan od najjačih nagona, sopstveni život se voli, to nam je priroda dala dar. Ljubav prema detetu je potpuno istog intenziteta kao nagon za sopstvenim životom, kada ostanete bez deteta, roditeljski nagon ne nestaje, već ojačava nagon za životom da se bude dostojanstven, da mora biti život koji nije skaradan, već dostojanstven sa dubokim bolom".

Da li je tačno da je osećaj zahvalnosti u najtešnjoj vezi sa osećanjem sreće? Da li je temelj zahvalnosti ono kada decu učimo da čim nešto dobiju kažu hvala ili ne? Od kog uzrasta deca mogu zaista da osećaju zahvalnost? Na sva ova pitanja odgovore pronađite u video snimku: