Afrička kuga svinja: Da li je kraj epidemije u Srbiji i kakve su ekonomske posledice

U Srbiji zaustavljeno širenje afričke svinjske kuge, izjavila je ministarka poljoprivrede Srbije Jelena Tanasković. 

Iako šteta nije zanemarljiva, broj eutanaziranih svinja predstavlja tek malo više od jedan posto ukupne proizvodnje u Srbiji. 

Stručnjaci navode da bi trebalo baviti se dugoročnom strategijom agrarne politike i obratiti više pažnje na preventivne mere. 

Do sada je eutanazirano 38.000 svinja, vlasnici čije su svinje usmrćene, redovno se isplaćuju, navode iz ministarstva poljoprivrede. Ipak, velike štete nema, kažu stručnjaci.

"U odnosu na ukupni broj svinja u Srbiji koji se kreće između 2,5 i 3 miliona ovo je zanemarljivo mali broj svinja. S druge strane, ako pogledamo broj krmača u Srbiji koji se kreće negde oko 250 hiljada, ovo je stvarno zanemarljiv broj, s obzirom da se radi to uglavnom kod manjih proizvođača i kod onih koji se nisu bavili zaokruženom proizvodnjom već su uglavnom imali tovilišta", kaže docent poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Ivan Radović.

S obzirom da su uglavnom eutanazirane svinje teže od 120 kilograma, kilogram žive mere je oko 300 dinara, a eutanazirano ih je 38 hiljada, lako dolazimo do štete od nekoliko desetina miliona evra. Međutim, i pored toga, mnogo više sredstava odlazi na uvoz svinja i svinjskog mesa.

"Mi smo već u ovoj godini platili ceh toj eutanaziji i afričkoj kugi. Uvezli smo 118.000 tona svinjskog mesa za sedam meseci i za to potrošili 60 miliona dolara i uvezli smo oko 180.000 prasića živih i za to potrošili 20 miliona dolara. Prema tome kada se sve sračuna, vidimo koliki je ceh. To je naša nepažnja i naša nekontrola", kaže član Nacionalnog konventa o EU Branislav Gulan.

U odnosu na jednu Norvešku gde ima 14.000 proizvođača, u Srbiji ih je deset puta više od toga, ali su manji.

"U ovoj situaciji, kada mi imamo, oko 200 hiljada primarnih proizvođača, to znači 200 hiljada lokacija u Srbiji gde su svinje. Po mogućnostu, neka su sve te svinje obeležene, i da se zna to njihovog kretanja, jako bi bilo teško za bilo koji sistem, a u ovom slučaju mislim na kolege veterinare i upravu za veterinu da kontroliše tako nešto", dodaje Radović.

Afrička kuga nema vakcinu, za nju nema leka. Zato stručnjaci upozoravaju da bi uvek trebalo da budemo svesni potencijalnih opasnosti koje bi mogle da nam desetkuju prozivodnju. Potrebno je da se više pažnje obrati na pristup strategiji agrarne politike, kao i na primenu svih biosigurnosnih mera koje će sprečiti širenje zaraze.