Cene skočile, uvaljuje se sumnjiva hrana: Koliko svi gube zbog blokade srpske robe na KiM?

Punih deset meseci, 300 dana i 200 miliona evra je prošlo otkako ne stižu kamioni s robom iz Srbije na Kosovo i Metohiju. U međuvremenu, namirnice su poskupele, a šteta je nemerljiva za obe strane.

Zbog zabrane koju je uveo režim Albina Kurtija, na rafovima se protura makedonska, hrvatska, roba iz Bosne i Hercegovine, ili Albanije, pa čak i sa deklaracijom na kojoj piše „zemlja porekla Kosovo”. Ova represivna mera uvedena je 14. juna prošle godine i dovela je do toga da do danas više od jedne trećine većih marketa i radnji s mešovitom robom bude zatvoreno, od ukupno 400 koliko ih je bilo u opštinama. Mnoge porodice su ostale bez prihoda.

Dodatan problem je što se pojavljuju kopije srpskih proizvoda, pa se kupci dovode u zabludu.

"Šteta za srpske kompanije, prema našim analizama, a na osnovu neisporučene robe, zaključno sa prvim aprilom je preko 200 miliona evra", rekao je za "Blic", Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije.

Prema njegovim rečima, reč je o robi koja je merena samo izuzećem plasmana, odnosno bez troškova koji proizvođači imali zbog preusmeravanja robe na druga tržišta.

"Značajnu štetu pretrpele su pored naših domaćih kompanija i međunarodne firme koje ne mogu da isporučuju gotove proizvode. Podsetiću vas da je odluka o zabrani uvoza robe doneta 14.6. za sve proizvode, a koja je nakon nekih 20. dana promenjena, odnosno, ne odnosi se na sirovine, poluproizvode, minerale, đubriva, hranu za životinje, opremu, mašine, a da se odnosi samo na gotove proizvode. Uvidevši to, oni su brzo videli da ugrožavaju i svoju proizvodnju", kaže sagovornik.

Momirović: Blokada srpske robe na Kosovu kida veze između Srba i Albanaca

Ističe da je odluka promenila cene namirnica.

"Odluka je doprinela povećanju cena robe na Kosovu i Metohiji. Prema podacima agencije za statistiku, cene potrošačkih dobara na tržištu Kosova u 2023. godini bile za 4,9 više u poređenju sa 2022.

Kako objašnjava Radovanović, prehrambeni proizvodi, koji su naša baza, odnosno ono što mi najviše izvozimo, poskupeli su 11, 3 odsto na KiM.

"Oni imaju štetu takođe, to je tržište koje je naviknuto na srpski proizvod, koji je konkurentan i kvalitetan, u odnosu na one koji dolaze sa drugih tržišta tamo. Srpski proizvodi su daleko konkurentniji i po ceni i po kvalitetu. A neke zamene iz izvoza uglavnom dolaze iz Severne Makedonije i Albanije", dodaje on.

Radovanović podseća i da je predsednik PKS Marko Čadež intezivno razgovarao u Prištini sa tamošnjim predstavnikom Privredne komore, a imali u zajednički sastanak sa ambasadorom SAD gde su ponovo ukazali da je šteta obostrana i da takva obluka ne treba da se primenjuje.

"Politika treba da bude odvojena od ekonomije. Za poslovnu zajednicu je važno da se ukolni ova odluka, jer ona nikako ne doprinosi normalizaciju odnosa. Poslovna zajednica ima interes da sarađuje, ljudi čekaju da se ukine ta zabrana da mogu da nastave da rade Da ponovim, odluka nije u skladu sa normalizacijom odnosa, niti sa CEFTA i drugim sporazumima", ističe on.

Radovanović dodaje da srpska strana ne odustaje od pokušaja i apela da se ova blokada ukine.

"Samo u jednom mesecu smo poslali više od 80 pisama svima, od Evropske komisije, specijalnim izaslanicima, ambasadorima Kvinte. Nema kome nismo pisali, Ursuli fon de Lajen, Gabrijelu Eskobaru, Lajčaku... Obraćali smo se i obrazlagali naše probleme i apelovali da se ova zabrana ukine, jer ona šteti ne samo privrednicima, nego je utiče na sve", ističe Radovanović.

UNA pita: Ima li nade za dinar na Kosovu i Metohiji?