Ako se naručuje preko interneta, treba znati da se uvozne dažbine plaćaju na svu robu čija je vrednost veća od 50 evra.
Krajem novembra potrošačka groznica zahvati mnoge koji bi da na "crni petak" kupe nešto što su planirali, ali su ipak odlučili da malo sačekaju i iskoriste popuste. Tog poslednjeg petka u novembru zadovoljni su i trgovci zbog velikih profita, ali i kupci zbog nižih cena proizvoda.
Iako se Svetski dan kupovine zove "crni petak", praznik kupoholičara zna da potraje i nekoliko dana ili nedelja. Tako su i u Srbiji u pojedinim radnjama uveliko pre "crnog petka", koji je ove godine 24. novembra, počeli popusti. Osim odlaska u radnje, poslednjih godina sve više potrošača proizvode naručuje onlajn. Iz "fotelje" se naručuje i roba iz inostranstva.
Ako se naručuje preko interneta, treba znati da se uvozne dažbine plaćaju na svu robu čija je vrednost veća od 50 evra.
Ono što treba imati u vidu je da se u ovom slučaju i na pošiljke male vrednosti (manje od 50 evra) naplaćuje PDV u iznosu od 20 odsto u odnosu na vrednost robe.
"Vrednost robe u poštanskim pošiljkama uglavnom ne prelazi 50 evra. Razlog tome je to, što se na svu robu kupljenu preko interneta, čija je vrednost veća od 50 evra, plaćaju uvozne dažbine -carina i PDV", kažu za Euronews Srbija u Upravi carina.
Objašnjavaju da je carinsko i poresko oslobođenje propisano samo za pošiljke male vrednosti, koje domaći i strani državljani besplatno primaju od fizičkog lica iz inostranstva, pod uslovom da te pošiljke nisu komercijalne prirode i da njihova vrednost ne prelazi iznos od 70 evra.
Savet za građane koji kupuju preko interneta je da pre svega budu oprezni i da ne dozvole da budu žrtve sve učestalijih prevara.
"Osim što treba voditi računa da sajtovi sa kojih se kupuje budu pouzdani, od prodavca treba zahtevati da robu u pošiljkama obavezno prati račun, kao dokaz njene vrednosti. Dešava se da pošiljke sa robom kupljenom preko interneta pristižu bez prateće fakture, na osnovu koje bi se nedvosmisleno mogla ustanoviti njena vrednost. U takvim okolnostima carinski službenici koriste druge metode utvrđivanja vrednosti, u skladu sa zakonom, odnosno koriste podatke o vrednosti kojima raspolažu, kao što su na primer podaci o cenama istovetne ili slične robe", navode u Upravi carina.
Inače, broj pošiljaka koje na dnevnom nivou pristižu u Srbiju iz inostranstva varira od nekoliko stotina do nekoliko hiljada.
Ono što je sasvim izvesno je da se njihov broj povećava, naročito u vreme praznika, kao i tokom sezonskih i drugih sniženja ili akcija koje pojedini internet trgovci nude.
Vreme potrebno za obavljanje carinske procedure tako je uslovljeno brojem pristiglih pošiljaka i drugim okolnostima.
"U vreme praznika i tokom popularnih akcija internet prodavnica, kao što je primera radi 'crni petak', broj pošiljaka se višestruko uvećava, što posledično povećava vreme potrebno za obradu i otpremu pošiljaka", kažu u Upravi carina.
Kada je reč o sadržini pošiljaka namenjenih fizičkim licima kao primaocima, preovladava roba za ličnu upotrebu ili za potrebe domaćinstvu. To su garderoba, obuća, kozmetika i tehnika.
Pošiljke namenjene pravnim licima najčešće sadrže repromaterijal, rezervne delove i opremu manjih gabarita.
Prema podacima kojima raspolaže Uprava carina, u tri carinsko-poštanske ispostave - Beograd, Novi Sad i Niš, od početka 2023. godine carinska procedura sprovedena je na više od 235.000 pošiljaka.
Prošle godine evidentirano je 253.455, dok ih je 2021. bilo više od 255.000.
U Upravi carina napominju da se uvozne dažbine na pošiljke koje fizička lica primaju iz inostranstva u poštanskom saobraćaju, čija vrednost ne prelazi 3.000 evra, obračunavaju primenom jedinstvene stope carine u visini od 10 odsto, a na ocarinjenu vrednost obračunava se pripadajuća stopa PDV.
"Pritom se za poštanske pošiljke koje podležu naplati uvoznih dažbina, carinska osnovica uvećava za troškove transporta i poštarine. Treba imati u vidu da se cene usluga poštanskih operatora bitno razlikuju, na šta Uprava carina nema uticaja, tako da i o tome treba voditi
računa pri poručivanju robe preko interneta", kažu u Upravi carina.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.