Rast kamata bi mogao da se nastavi izvesno vreme, a s njim i rast rata kredita
Nenaplativi krediti su u drugom tromesečju u blagom porastu u odnosu na prvi deo godine, što ukazuje da rast kamatnih stopa i poskupljenje kredita sve teže pada bankarskim dužnicima.
Da će do ovoga doći, nedavno je svom izveštaju ukazivala i Evropska investiciona banka (EIB), a i domaći stručnjaci tvrde da je ovaj scenario bio neizbežanm ali da ključna granica još uvek neće biti probijena.
Krediti u privredi su u drugom tromesečju smanjeni za 1,3 milijarde dinara, ili za 0,1 odsto, što predstavlja manji pad u odnosu na prvo tromesečje.
Pad potraživanja po osnovu nekategorisanih kredita i kredita za likvidnost i obrtna sredstva u velikoj meri je neutralisan rastom investicionih kredita i kredita za uvoz, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije.
Dospeće kredita iz garantnih šema odrazilo se i na pad kredita malim preduzećima, kojima je odobreno i najviše ovih kredita (46 odsto), a pad su zabeležili i krediti u velikim preduzećima.
Kako je tražnja za kreditima i dalje i dalje veoma primetna, očekivanja su da bi u svakom trenutku moglo doći do tačke kada ni stanovništvo ni privreda više neće moći da priušte kreditne obaveze.
Zoran Grubišić, profesor na Bankarskoj akademiji kaže da je podatak o porastu nenaplativih kredita bio očekivan i da to nije nikakvo iznenađenje.
"To je bilo očekivano i nije nikakvo iznenađenje. Mislim da su bankari bili spremni na to jer ovo dosta dugo traje, i inflacija i visoke kamate. Kod nekih kompanija je ugrožena i likvidnost zbog svega toga i NPL-ovi su prirodna pojava", kaže Grubišić.
On objašnjava da novonastali trend i povećanje neplatiša ne treba da zabrinjava i da bankari će umeti da se sa tim izbore.
"To je sada taj trend koji je nastao, ali to ne treba da zabrinjava i mislim da je sve je pod kontrolom, i da smo mi daleko od onih nivoa koji su bili nekad i da ovo nije ništa zabrinjavajuće. Mislim da će banke uspeti da se izbore sa tim", kaže Grubišić.
Prema izveštaju Narodne banke Srbije, rast kredita stanovništvu nastavio je da usporava i u junu je iznosio 2,7 odsto u odnosu na 4,4 koliko je bilo u martu, a usporavanje tog rasta posledica je efekta visoke baze iz prethodne godine, ali i manjeg zaduživanja građana usled rasta kamatnih stopa.
Isti izveštaj pokazuje da je stanje kredita stanovništvu u junu iznosilo je 1.462,9 milijardi dinara, što čini 47,1 odsto kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora, odnosno 19,3 odsto BDP-a
Narodna banka Srbije je nastavila da pooštrava monetarne uslove tokom drugog tromesečja, što se prenosilo na nastavak rasta kamatnih stopa na međubankarskom tržištu novca i kamatnih stopa na dinarske kredite, koje su u drugom tromesečju u proseku iznosile 6,5 odsto za privredu i 13,5 odsto za stanovništvo, odnosno 0,1 odsto više u odnosu na prvo tromesečje.
Nastavak zaoštravanja monetarne politike Evropske centralne banke i dalji rast kamatnih stopa na tržištu novca u zoni evra, je takođe uticao na rast kamatnih stopa na kredite u evrima za domaća dužnike, koje su u drugom tromesečju u proseku iznosile 6,4 odsto za privredu i 7,2 odsto za stanovništvo (naspram 5,8% i 6,8%, respektivno, u prvom tromesečju).
Ovo je najviše uticalo na stambene dužnike, kojima rata postaje nepodnošljiva. Najvećem broju građana sa stambenim kreditom u Srbiji, a ima ih ukupno oko 150.000, mesečna rata veća je u proseku za oko 100 evra.
I to je rast dobijen u prethodnih godinu dana. Zvanična statistika i više je nego neumoljiva i u procentima pokazuje rast koji je i veći nego duplo.
Po svemu sudeći, rast kamata bi mogao da se nastavi izvesno vreme, a s njim i rast rata kredita i rast problema za prosečnog građanina sa stambenim kreditom.
Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna kamata na stambene kredite u evrima, kojih je oko 99 odsto od ukupnog broja, u aprilu prošle godine je iznosila 2,66 odsto. Godinu dana kasnije, dakle u aprilu ove godine, popela se na 6,29 procenata.
U maju ove godine bila je 6,47 odsto, u junu 6,65 odsto, potvrđeno je za "Blic Biznis" u Narodnoj banci Srbije. I to je rast od više nego duplo za godinu dana.
U prevodu, za kredit od 30.000 evra, uz rok otplate od 30 godina, rata je povećana za oko 65 evra. Za kredit od 50.000 evra povećanje je 110 evra, a za 80.000 evra čak 170 evra.
Narodna banka Srbije je u decembru 2022. dopunila postojeću regulativu kojom omogućava bankama da restrukturiraju potraživanja od dužnika koji se suočavaju s teškoćama u otplati kredita. Tako je za gotovinske i potrošačke kredite omogućeno produženje roka otplate do devet godina, a za kredite za kupovinu automobila do 11 godina.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.