Budžet za 2026. predviđa rast i veće rashode: Ekonomisti za UNU - Brojke optimistične, ali potreban je oprez
Sagovornici ističu da se nova budžetska politika nalazi između dva prioriteta - investicija i socijalne odgovornosti
Autor: Stefan Petrović
10.11.2025. 21:00
Podeli:
Vlada Srbije usvojila je predlog budžeta za narednu godinu. U planu su veći prihodi, ali i rast rashoda. Projekcije su optimistične, sa očekivanim privrednim rastom od tri odsto i deficitom od tri procenta BDP-a. Šta stoji iza tih brojki, i koliko su realne procene rasta i zaduženja.
Profesor Ekonomskog fakulteta Veljko Mijušković ističe da stabilnost i nastavak fiskalne konsolidacije, kako Vlada obrazlaže predlog, zavise od balansa između socijalne odgovornosti i investicija.
"Budžet podrazumeva razvoj infrastrukture, saobraćajnica, ali i mini projekata koji čine deo Expo 2027. Dati budžet pokazuje dozu predostrožnosti, uzimajući u obzir promene u investicionim preferencijama, prethodnu nestabilnost u zemlji i krizu u energetskom sektoru," kaže Mijušković.
Druga strana budžeta je projekcija deficita od tri odsto BDP-a i privrednog rasta od tri odsto. Stručnjak za menadžment državne uprave Mihajlo Rabrenović navodi da ove procene ne odudaraju ni od evropskih standarda, niti od principa dobrog vođenja kućnog budžeta.
"Deficit od tri odsto BDP-a je u skladu sa evropskim fiskalnim pravilima i to pokazuje da država, za razliku od prethodnih vremena, vodi računa o javnim finansijama. Reč je o nivou deficita koji omogućava da se nastave kapitalne investicije, a da se istovremeneno obezbedi i finansijska disciplina", objašnjava Rabrenović za UNU.
Međutim, novi budžet donosi i stare probleme - jer ćemo se zadužiti oko 8,3 milijarde evra za pokrivanje deficita i plaćanje starih dugova. A država bi trebalo da pokaže - ozbiljnost.
"Ovo je generalni trend koji nije prisutan samo u Srbiji, već i globalno. Sve dok se zaduženje kontroliše, ne predstavlja direktnu zabrinutost, ali je parametar na koji treba obratiti pažnju, jer ekonomisti upozoravaju na moguću narednu ekonomsku krizu," ističe Mijušković za UNU.
Ipak, državna kasa će dogodine biti teža za 68,5 milijardi dinara, što Rebrenović vidi kao dobru vest.
"Povećanje budžeta pokazuje rast privredne aktivnosti, ali i veći priliv poreskih dažbina. To pokazuje da privreda nije u stagnaciji, već u blagoj ekspanziji. Povećanje nije prekomerno, što pokazuje da Vlada vodi izbalansiranu politiku", kaže Rabrenović.
Naši sagovornici ističu da se nova budžetska politika nalazi između dva prioriteta - investicija i socijalne odgovornosti - i da će konačnu potvrdu dobiti u Parlamentu.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
