Čega se građani prvo odriču u vreme krize? Kulture, putovanja ili nečeg trećeg

Cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju porasle su u oktobru u proseku za 1,9 posto u odnosu na septembar, dok su u poređenju sa istim mesecom prošle godine povećane za 15 procenata, objavio je Republički zavod za statistiku. 

Rast cena potrošači osećaju pri svakoj kupovini, a zbog toga menjaju i navike u potrošnji. 

Čega se građani prvo odriču u krizna vremena?

Sa rastom inflacije, novčanik je tanji, pa će nekih dosadašnjih stavki iz budžeta građani morati da se odreknu. 

„Naravno da se u tim uslovima odričemo nečega što može da ima neku notu luksuza, nečega što možemo da odložimo na duži rok, a ono što je kratkoročno egzistencijalno, na to se fokusiramo i veći deo dohotka na to dajemo“, objašnjava za UNU ekonomista Danilo Šuković.  

Od kućnog budžeta prvo se štedi na kulturi, a odmah zatim idu turističke i ugostiteljske usluge. Poslednje čega se odriču je hrana, navode upućeni.

„Sve više se roba kupuje na akcijama i sniženjima, sezonskim podsticajima i slično“, objašnjava nam Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Sredstva se racionalnije troše, jer ih je zbog inflacije manje. Međutim, prema anketi Privredne Komore Srbije koju je radila među 1.800 kompanija, podaci ukazuju da nema pada prometa. 

I pored toga, nesporan je pritisak na kupovnu moć građana.

„Imamo inflaciju koju osećamo, ali je pre svega problem ta neizvesnost, jer ne znamo kako će se privreda ponašati u narednoj godini, pod uticajem energetske krize, geopolitičke krize i ove spirale inflacije koje jedno drugo u cenovnom smislu vuče“, kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Neizvesnost se oseća svuda u svetu, pa se tu ni Srbija ne razlikuje. Srećom stručnjaci predviđaju da će sve polako početi da se vraća u normalu do kraja sledeće godine.