Izlov ribe je uveliko u toku, ovu - kako zaposleni tvrde - izuzetno tešku proizvodnu godinu otežavaju gotovo svakodnevne kiše
Uvoz ribe na godišnjem nivou - vredan je sto miliona evra, a domaća proizvodnja - pokriva tek trideset odsto potreba domaćeg tržišta.
U toku je božićni post kada je - i najveća potražnja. Jesenji izlov je počeo, kakva su očekivanja i da li će biti dovoljno konzumne ribe?
Ribarsko gazdinstvo "Sveti Nikola" iz Neuzine prostire se na površini od hiljadu hektara i čini ga šesnaest jezera. Izlov ribe je uveliko u toku, ovu - kako zaposleni tvrde - izuzetno tešku proizvodnu godinu otežavaju gotovo svakodnevne kiše pa se izlov obavlja između dva oblaka, što dodatno otežava težak život ribara.
"Veoma težak, rudarski je to posao. Radi se na minus dvadeset i trideset i plus četrdeset i više a riba mora da se isporuči tržištu, pošto se traži", rekao je za RTS ribar Goran Ninić.
Šta je najviše obeležilo ovu proizvodnu godinu i koja su očekivanja od proizvodnje ribe, Majo Milošević, direktor ribnjaka, kaže da su pre svega visoke temperature vazduha i vode uticale na proizvodnju ribe.
"Temperature su se kretale preko četrdeset stepeni, temperature vazduha, a voda je dolazila i do trideset dva, tri stepena što se krajnje nepovoljno odrazilo po našu celu proizvodnju. Imali smo i velika isparavanja i morali smo dosta da pumpamo, da dopumpavamo nivo vode u jezerima i na taj način smo bili izloženi dodatnim troškovima. Ali, uprkos svemu proizveli smo kvalitetnu ribu izuzetnog kvaliteta u odnosu meso - mast", rekao je Milošević.
Ono što posebno zanima potrošače svakako je cena ribe.
Milan Veljović generalni direktor PRP "Sveti Nikola" iz Sečnja objašnjava da je u ovom trenutku cena šarana pet stotina dinara na ribnjaku što je otprilike "osamsto do osamsto pedeset u ribarnici i marketu".
"Zašto je skočila cena šarana? Moramo se vratiti dve godine unazad, ne jednu, jer prethodne dve godine su bile jako loše za ribarstvo, mala prodaja, zabranjene slave, to je ono gde se najviše troši šaran. Pre dve godine ostala je ogromna količina ribe, dva ribnjaka su ugašena u tom trenutku i to je posledica. Jednostavno ribe nema, s druge strane skočila je cena žitarica kao riblje hrane, skočila je cena goriva i nema gde dalje. Ovo je neka realnost u ovom trenutku", kaže Veljović.
Samo u Vojvodini ima na hiljade hektara idealnog slatinastog zemljišta za gradnju ribnjaka, međutim, po svemu sudeći slabo je interesovanje među ljudima da se bave proizvodnjom ribe.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.