EBRD uložila rekordnih 846 miliona evra u Srbiji u 2023. godini

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uložila je rekordnih 846 miliona evra u Srbiju prošle godine, što je skoro 200 miliona evra više u odnosu na 2022. godinu i znatno iznad prethodnog maksimuma od 679 miliona evra u 2020. godini.

Kako je saopštila banka, Srbijа se prvi put svrstala među prvih pet primalaca investicija EBRD. Takođe, EBRD je u 2023. godini finansirala 28 projekata u Srbiji, sa fokusom na zelenu tranziciju, digitalni napredak i ekonomsku inkluziju.

"Veoma smo ponosni na naše rezultate u Srbiji prošle godine, gde smo pružili rekordne investicije i dali podršku privredi. Srbija je po prvi put među pet najvećih tržišta EBRD-a, što je još značajnije s obzirom na veličinu njene privrede. Finansirali smo značajne projekte u energetskom sektoru, u infrastrukturi, inovacijama, privlačenju stranih direktnih investicija i podršci malim i srednjim preduzećima. To se događalo paralelno sa širenjem našeg prisustva na terenu, sa našim regionalnim habom u Beogradu, koji je narastao na više od 60 ljudi", rekao je regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli.

Banka je u 2023. odobrila novu strategiju zemlje do 2028, koja ima tri ključna prioriteta: (a) ubrzanje tranzicije zelene energije u Srbiji; (b) povećanje konkurentnosti privatnog sektora, produktivnosti i pristupa finansijama; i (c) finansiranje održive infrastrukture i jačanje regionalne povezanosti.

Pored rekordnih brojeva, ovo je bila i godina prekretnica. Energetika je zauzela centralno mesto, sa kreditom od 300 miliona evra državnom komunalnom preduzeću EPS, uz značajan paket tehničke pomoći za podršku reformama u društvu i šire u sektoru. 

EBRD je, takođe, odigrala ključnu ulogu u pripremi i završetku prve aukcije energije vetra i solarne energije u zemlji - prve u trogodišnjem planu za izvođenje ugovora za 1.300 MW obnovljivih izvora energije na tržištu.

Mali: MMF potvrdio da je naša ekonomija potpuno stabilna i da raste

Banka je investirala u telekomunikacione tornjeve i nastavila da finansira železnički sektor uz pozajmicu Srbijavozu, nacionalnom železničkom putničkom operateru. Takođe je nastavila da širi svoj program za jačanje otpornosti na klimatske promene i navodnjavanje. 

EBRD je prvi put uložila i u infrastrukturu koja omogućava inovacije, sa kreditom od 80 miliona evra za naučno-tehnološke parkove Niš, Čačak i Kruševac i kampus Bio4 u Beogradu. Kao i do sada, EBRD je bila veoma aktivna u privatnom sektoru, gde je finansirala veće strane direktne investicije, kao što su retail parkovi kompanije BiG i podržavajući lokalna mala i srednja preduzeća sa više od 300 miliona evra u kreditima i finansiranju trgovine putem partnerskih banaka. 

EBRD je nastavila da širi svoju delatnost na promovisanju obuke za razvoj veština, takođe i kroz svoj savetodavni program za MSP i novoosnovana društva (startup). Srbija se postala članica EBRD-a 2001. godine. 

Banka je do danas uložila više od 8,8 milijardi evra u zemlji kroz 347 projekata, uglavnom u privatnom sektoru, navela je EBRD.