Kako da naplatite štetu od nepogoda i zašto je važno osiguranje od požara

Građani koji imaju zaključen ugovor o osiguranju imovine od požara i drugih opasnosti imaju pravo na naknadu štete po osnovu ove vrste osiguranja, podsećaju iz Narodne banke Srbije.

Osnovni rizici osiguranja

Našu zemlju su u prethodnom periodu zadesile brojne vremenske nepogode, a centralna banka u rubrici "Korisno je da znate" objašnjava koja su prava građana u vezi sa naknadom materijalne štete koju su pretrpeli.

Viši stručni saradnik za unapređenje propisa u Sektoru za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja u NBS Marija Minić kaže da predmet osiguranja od elementarnih nepogoda mogu biti nepokretnosti, ukoliko je u pitanju osiguranje imovine ili motorna vozila ukoliko je zaključeno tzv. kasko osiguranje, a da štete nastale na usevima i plodovima mogu da budu pokrivene osiguranjem poljoprivrede.

"Štete koje su nastale na stambenim objektima građana po pravilu su pokrivene osiguranjem imovine od požara i drugih opasnosti, a osnovni rizici obuhvaćeni ovim osiguranjem su, između ostalih, i rizik oluje, grada i udara groma", rekla je Minićeva.

Dodala je da to znači da građani koji su pretrpeli štetu usled oluje na svojim kućama ili stambenim jedinicama i koji imaju zaključen ugovor o osiguranju imovine od požara i drugih opasnosti imaju pravo na naknadu štete po osnovu ove vrste osiguranja. 

"U pogledu naknade štete koja je nastala na automobilima građana, polisa tzv. kasko osiguranja po pravilu pokriva štete nastale usled oluja i udara groma, kao osnovne rizike, tako da građani koji imaju kasko osiguranje takođe treba da se obrate društvu za osiguranje sa kojim imaju zaključen ugovor o osiguranju motornog vozila radi nadoknade oštećenja na motornom vozilu", rekla je Minićeva.

 Istakla je da je važno da se napomene da je kod osiguranja imovine i kasko osiguranja oluja deo osnovnog rizika, a da je kod osiguranja useva i plodova (osiguranje poljoprivrede) oluja dopunski rizik, dakle potrebno je da bude posebno ugovoren. 

"Osnovni rizici koji su pokriveni ovim osiguranjem su grad, požar i udar groma", rekla je Minićeva.

Postupak naknade štete

Kada je reč o postupku naknade štete, kaže da ukoliko građanin poseduje neku od pomenutih polisa osiguranja, a pretrpeo je štetu usled vremenskih nepogoda, potrebno je da kontaktira društvo za osiguranje kod koga je oštećena stvar osigurana, odnosno sa kojim ima zaključen ugovor o osiguranju i da podnese odštetni zahtev. 

"Po prijavi štete, ovlašćeno lice društva za osiguranje vrši procenu štete i utvrđuje visinu naknade, a na visinu naknade utiče i ugovorena suma osiguranja", rekla je Minićeva.

Dodala je da je važno da se osiguranik raspita da li je potrebno da prethodno kontaktira i određeno javno komunalno preduzeće, radi pribavljanja zapisnika o nastalom događaju ili će to učiniti društvo za osiguranje.

Kada je reč o mogućnosti podnošenja prigovora, Minićeva kaže da ako korisnik osiguranja nije zadovoljan odgovorom društva za osiguranje, može podneti prigovor tom društvu, a ukoliko je nezadovoljan odgovorom društva na prigovor, u tom slučaju se prigovor podnosi Narodnoj banci Srbije radi sprovođenja postupka zaštite prava i interesa korisnika. 

Osiguranje od elementarnih nepogoda je, prema rečima Minićeva, izuzetno korisno i poželjno te se savetuje da se građani bliže upoznaju sa ovim vidom osiguranja koje beleži značajan porast u prethodnim godinama. 

"U toku 2022. godine zaključeno je više miliona ugovora o osiguranju sa pokrićem rizika od elementarnih nepogoda (poplave, grad, oluja, suša i požar, mraz, klizanje i slaganje tla, zemljotres i druga prirodna nepogoda i opasnost), a prosečna premija po ugovoru iznosi 2.783 dinara", rekla je Minićeva.

Građani bi, prema rečima Minićeva, mogli da nadoknade pretrpljene štete i na drugi način, ukoliko nije zaključen ugovor o osiguranju.

"Ukoliko je šteta nastala usled pada predmeta, ona može da se nadoknadi od vlasnika nepokretnosti na kojoj se predmet nalazio", rekla je Minićeva. 

Dodala je i da u slučaju da se predmet nalazio na javnoj površini, postoji mogućnost da je za štetu odgovorno lice koje ima obavezu održavanja zelene površine, odnosno nadležna jedinica lokalne samouprave.