Kako do podrške države za investicije u voćarstvu i povrtarstvu

Za sve poljoprivrednike i firme iz agrobiznisa pitanje je – kako do povoljnih izvora finansiranja i podsticaja za primarnu proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda. I pored, reklo bi se, brojnih mogućnosti koje nude poslovne banke, fondovi i budžeti (nacionalni, pokrajinski i lokalni) nivo ulaganja u poljoprivredu i prerađivačke kapacitete je još uvek nizak i veća finansijska pomoć je neophodna.

Kako i gde sve voćari i povrtari mogu da konkurišu

Najizdašnija podrška za proizvođače i prerađivače voća i povrća dolazi iz IPARD fonda. Za jesen nadležni najavljuju raspisivanje prvih poziva iz IPARD 3 programa. IPARD fond u okviru novog programskog perioda (2021-2027) namenjem podršci investicijama u srpsku poljoprivredu i ruralni razvoj biće mnogo izdašniji od prethodnog, IPARD 2 programa. Iz evropskog budžeta u sklopu IPARD 3 programa biće dostupno 288 miliona evra, a iz nacionalnog 90 miliona. Zajedno sa doprinosom korisnika čak oko 580 miliona evra mogu biti investirana u poljoprivredu Srbije i njena ruralna područja.

Smart IPARD organizuje niz obuka

Novosadska konsultantska agencija Smart IPARD, uz podršku Projekta „Velika mala privreda“ koji finansira USAID, a sprovodi ACDI/VOCA, organizuje niz obuka namenjenih poljoprivrednim gazdinstvima i malim i srednjim preduzećima iz sektora voća, povrća i proizvodnje opreme. Obuke se tiču izrade poslovnih planova, aplikacija za kredite banaka i podsticaja iz budžeta AP Vojvodine, Republike Srbije, IPARD fonda, projekta Konkurentna poljoprivreda Srbije…

Na jesen će, kako je više puta najavljeno iz Ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za agrarna plaćanja, biti raspisani javni pozivi iz IPARD programa (mere 1 i 3), na kojima će proizvođači i prerađivači voća i povrća moći da konkurišu za podršku u izgradnji i opremanju voćnjaka, plastenika, prerađivačkih kapaciteta, nabavku opreme, mašina, traktora…

Da bi se učestvovalo na IPARD javnim pozivima u voćarstvu i povrtarstvu, neophodno će biti da investicija iznosi najmanje 50.000 evra. Povraćaj iz IPARD kase je od 50 odsto u meri 3 (prerada voća i povrća) do najviše 75%, koliko se može dobiti u meri 1 (investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava).

Kada je reč o nacionalnim izvorima finansiranja, u toku je javni poziv za podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura. Raspisan je 7. avgusta i trajaće do 7. septembra 2023. godine.

Podsticaji obuhvataju investicije u nabavku novih mašina i opreme za: primarnu proizvodnju biljnih kultura u zaštićenom prostoru; primarnu proizvodnju voća i grožđa; primarnu proizvodnju povrća, cveća, aromatičnog i lekovitog bilja; ubiranje voća, grožđa, povrća, cveća, aromatičnog i lekovitog bilja… Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 800.000 dinara.

Voćari i povrtari mogu da učestvuju i na netom raspisanom konkursu za nabavku opreme za navodnjavanje. Konkurs za ostvarivanje podsticaja za nabavku nove opreme za navodnjavanje u 2023. godini otvoren je do 11. avgusta 2023. godine.

Takođe, do 17. avgusta ove godine otvoren je javni poziv za podsticaje za podizanje višegodišnjih zasada voćaka i hmelja. Maksimalni iznosi podsticaja za nabavku sadnica voćaka i hmelja su 2.500.000 dinara; za nabavku naslona za proizvodne zasade voćaka i hmelja – 825.000 dinara, za pripremu zemljišta, odnosno za nabavku supstrata sa sertifikatom – 375.000 dinara i za analizu zemljišta – 100.000 dinara.

Uz konkurse koje raspisuje Ministarstvo poljoprivrede, na nacionalnom nivou, proizvođačima i prerađivačima voća i povrća i proizvođačima prateće opreme (plastenika, protivgradnih mreža, boks paleta, stubova, pakerica, linija za preradu…) dostupni su i krediti Fonda za razvoj – investicioni, za trajna i obrtna sredstva, za početnike i mlade… Otvoren je i program podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2023. godini.

Poljoprivrednici u Vojvodini su u nešto boljem položaju u odnosu na kolege u centralnoj Srbiji jer, osim republičke i podrške svojih lokalnih samouprava, mogu da računaju i na pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, kao i nekoliko fondova. Vrste pomoći na koju mogu da računaju su različite: od bespovratnih podsticaja, subvencionisanja dela iznosa investicije, subvencionisanja kamate za kredite, pa do povoljnih kreditnih linija, recimo onih preko Fonda za razvoj poljoprivrede APV.