Mali: Rast BDP u poslednje tri godine među najboljim u Evropi

Kumulativni rast srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2019. do 2022. godine iznosio je 13,7 odsto, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi, istakao je ministar finansija Siniša Mali, reagujući na objave u pojedinim medijima poslednjih dana o rastu prošlogodišnjeg BDP-a u Srbiji u odnosu na region.

Mali je na svom Fejsbuk profilu naveo da je u istom periodu kumulativni rast BDP-a u Nemačkoj iznosio 1,5 odsto, u Italiji 1,3, Velikoj Britaniji 1,1 odsto, Švajcarskoj 5,1, Austriji 3,8, Grčkoj 6,5, Crnoj Gori 6,6, Albaniji 10,3 odsto, u  Hrvatskoj 13,6 odsto, Rumuniji 11,3, Bosni i Hercegovini, 11,1, Bugarskoj 10,8 procenata, što prema njegovim rečima znači da je srpska privreda rasla više nego privrede ovih zemalja u najtežem periodu krize.

"Ako Nemačka, jedna od najjačih svetskih ekonomija, u 2022. godini beleži realni rast BDP-a od 1,9 odsto, licemerno je kritikovati usporavanje rasta BDP-a Srbije, koja nikada u prethodnim decenijama nije spremnije dočekala nijednu krizu", naveo je ministar finansija.

Dodao je da razmere aktuelne krize izazvane svetskim nestabilnostima dovoljno oslikava činjenica da su još prošle godine evropske zemlje uveliko klizile u recesiju, dok je Srbija, uz neminovno usporeni rast, beležila svoje lokalne rekorde u nivou plata, penzija, investicija.

Ministar Mali je istakao da Srbija ima istorijski najnižu stopu nezaposlenosti od 8,9 odsto, rekordan priliv stranih direktnih investicija od četiri milijarde evra, veće plate i penzije, veću minimalnu zaradu.

Takođe i da penzionerima sa januarskim čekovima stiže i dodatno povećanje, što će, uključujući i prethodno povećanje od novembra, značiti kumulativnu povišicu od 20,1 odsto.

Povodom kritike profesorke Danice Popović, koja kaže da je stopa od 2,5 odsto prosečna stopa ispod koje zemlja "u normalnim vremenima ne bi trebalo da raste", Mali kaže da je Popović sama sebi odgovorila, ali da svet već tri godine ne funkcioniše u udžbeničkim uslovima i da su "ovo sve osim normalnih vremena".

Mali navodi da se nosimo sa krizom koja traje duže od energetski generisanih ekonomskih problema, od 2020. kada je započela kovid kriza zamrzavanjem ekonomskih aktivnosti sa dalekosežnim posledicama na sve druge parametre važne za sveukupne rezultate.

"Kažete i da od visokog rasta od sedam odsto iz 2021. 'ništa nije ostalo'. Ne znam šta je ostalo u knjiškom lamentiranju, ali znam šta je ostalo na terenu, tamo gde smo, svakodnevno, sa građanima Srbije", naveo je ministar Mali, navodeći da zna koliko se borilo da se od BDP-a koji je u 2012. godine iznosio 33,7 milijardi evra, dođe do oko 60 milijardi evra u 2022. godini.

"Znam i koliko ćemo se još boriti da zadržimo dobre rezultate i da ljudima u Srbiji obezbedimo dostojan i kvalitetan život. Znam i da ćemo nastaviti da povećavamo plate i penzije, da gradimo nove auto-puteve, da gradimo bolnice, škole i vrtiće, naučno-tehnološke parkove", istakao je on.

Mali je kazao i da se zato neće dozvoliti repriza godina u kojima su političari bili na prvom mestu, te da su to danas građani Srbije i poručio da će Srbija zbog njih ostati rekorder.

Nastavak reformi, e-fiskaliazacije, restrukturiranje EPS-a

Ministarstvo finansija će i sledeće godine nastaviti praksu predlaganja novih zakonskih propisa po čemu je rekorder među ministarstvima u Vladi Srbije, budući da je prošle godine na dnevnom redu Skupštine Srbije imalo čak 36 zakona, izjavio je za Tanjug ministar Mali.

"Toliko sam zakona branio u parlamentu, a među njima su i izmene zakonskih propisa o e-fakturama i e-fiskalizaciji, što su nam najvažniji projekti na čijoj realizaciji smo radili prošle godine, a ove nastavljamo. Po uvođenju e-faktura smo ispred Francuske, Španije, Portugalije, Slovenije a od 1. januara, one su obavezne za sve obveznike", rekao je Mali.

Od 1. januara slanje, primanje i čuvanje e-faktura postaje obavezno i za privatne firme koje su obveznici poreza na dodatu vrednost, čime se zaokružuje proces uvođenja ove vrste faktura.

Dodao je da je zaokruživanjem uvođenja e-faktura stvoren celovit, centralizivan sistem u kome će porez na dodatu vrednost (PDV) biti vraćan u roku od dan-dva i neće se na vraćanje čekati mesec ili mesec i po dana.

Brzi povraćaj PDV- a, prema njegovim rečima, bio je i jedan od glavnih zahteva privrede, koji je uvođenjem e-faktura ispunjen.

"Kada je reč o e-fiskalizaciji država je preuzela trošak uvođenja novih fiskalnih kasa na sebe. Sada imamo i nagradnu igru Uzmi račun i pobedi u kojoj je samo za prva dva-tri dana skenirano više od milion računa", rekao je Mali.

Dodao je da se i na ovaj način gradi svest naših građana o tome da je važno da se uzme fiskalni račun i da ako to ne uradimo štetimo i sebi, jer se novcem od poreza koji ide u budžet, finansiraju i plate i penzije i nove bolnice i putevi.

"To su bile dve ogromne inicijative koje smo završili tokom 2022. i koje nastavljamo u 2023. Ogroman je i 'Iskra' projekat centralizovanog plaćanja svih naknada, odnosno primanja svih zaposlenih u javnoj upravi. To je nešto što građani ne vide i ne osete da se radi, ali mi po prvi put imamo bazu podataka sa stotinama hiljada zaposlenih u javnom sektoru", istakao je Mali.      

Dodao je u izjavi za Tanjug da će "Iskra" projekat biti nastavljen ove i sve do kraja 2024. godine, a da će se njegovom realizacijom doći do informacija ko tačno i koliko prima, čime će se doprineti da se vodi računa o svakom dinaru.

Prema njegovim rečima, radiće se i na reformama u energetskom sektoru, restrukturiranju Elektroprivrede Srbije i drugih kompanija, te daljoj reformi Poreske uprave.

"Očekuje nas i ratifikacije velikog broja sporazuma oko finansiranja raznih projekata, u prosveti, zdravstvu, putnoj i železničkoj infrastrukturi. Time bi trebalo da se obezbedi novac da nijedan od projekata koje smo započeli ne stane", pojasnio je ministar Mali, uz ocenu da će 2023. godina biti veoma zahtevna naročito kada se imaju u vidu sve neizvesnosti sa kojima se suočavamo.