Ministarstvo finansija: Ove godine očekuje se rast BDP-a 3,8 odsto, sledeće 4,2 odsto

Ministarstvo finansija očekuje rast bruto-domaćeg proizvoda (BDP) u 2024. godini od 3,8 odsto, dok se u 2025. godini očekuje ubrzanje na 4,2 odsto, navodi se u revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu.

U dokumentu koji je objavilo Ministarstvo finansija ističe se da se nakon rekordno niskog učešća deficita tekućeg računa u BDP u prethodnoj godini, u 2024. i 2025. godini očekuje rast na 4,4 odsto BDP, odnosno 5,2 odsto BDP, pre svega usled očekivanog ubrzanja investicionog ciklusa. 

Mali: Cilj nam je da do 2027. prosečna plata bude 1.400 evra

Štedite li za crne dane: UNA pita stručnjake - kako napuniti kasicu prasicu, i šta sa njom posle toga?

Kada je o inflaciji reč, navodi se da se ona od maja ove godine nalazi u granicama cilja pa je u septembru iznosila 4,2 odsto a nastavak smanjenja međugodišnje inflacije očekuje se i u narednom periodu, pa se procenjuje da će u 2025. godini prosečna inflacija iznositi 3,5 odsto.

Tome će doprineti efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, još uvek niska eksterna tražnja, kao i nastavak smanjenja inflacionih očekivanja. 

Fiskalna kretanja u 2024. godini karakterišu veći prihodi od inicijalno očekivanih, pre svega kao rezultat povoljnih kretanja na tržištu rada koja pozitivno utiču na naplatu svih prihoda od poreza na potrošnju. 

Ostvarena profitabilnost privrednih društava u 2023. godini i naplata poreza na dobit u tekućoj godini, su značajan faktor revizije prihoda u 2024. godini naviše. S druge strane, značajno su veći i javni rashodi, pre svega kao posledica dodatnih izdvajanja za kapitalne investicije u cilju bržeg razvoja zemlje i trajnog povećanja potencijala privrede. 

Ocenuje se da se ovakva dinamika fiskalnih prihoda i rashoda odražava se i na nešto veći deficit sektora države, koji i dalje obezbeđuje opadajuću putanju učešća javnog duga u BDP.

Dodaje se da je kod projekcija datih u ovom dokumentu neizvesnost veća od uobičajene zbog prirode i obima potencijalnih šokova na globalnom nivou. 

Rizici makroekonomskog okvira u najvećoj meri potiču od neizvesnosti u pogledu razvoja situacije u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i uticaja novih međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa. 

U strategiji se navodi da je Srbija tokom prethodnog perioda uspela da sačuva stabilnost svoje ekonomije i poverenje potrošača i investitora, o čemu svedoči i pozitivna ocena MMF-a tokom razgovora prilikom četvrtog razmatranja rezultata sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa u okviru stendbaj aranžmana.

Povoljni makroekonomski izgledi zemlje i povećana otpornosti na spoljne šokove prepoznati su i od strane kreditne agencije Standard and Poor’s koja je u oktobru povećala kreditni rejting Srbije na nivo „BBB-", čime je Srbija po prvi put u svojoj istoriji svrstana među zemlje s kreditnim rejtingom investicionog ranga.

Dobrovoljno penzijsko osiguranje u Srbiji uplaćuje 9,6 odsto zaposlenih

NBS: Dinarska štednja stanovništva dostigla 175 milijardi dinara