NBS: Rezerve zlata i devizne rezerve Srbije na rekordnom nivou

Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Nikola Dragašević izjavio je danas da su devizne rezerve Srbije na kraju oktobra iznosile rekordnih 24,4 milijardi evra i da centralna banka ima i rekordne rezerve zlata od 39,5 tona koje su između 2,3 i 2,4 milijarde evra.

"Posebno dinamičan rast tih zlatnih rezervi zabeležen je u prethodnih 11 godina i one su povećane 2,5 puta količinski, a gotovo četiri puta u vrednosti s obzirom da su 2012. one iznosile oko 0,6 milijardi, a sada iznose 2,4 milijarde evra", kazao je on Tanjugu.
Dragašević je naveo i podatak da Srbija sada ima više od 3.000 poluga zlata, dok je  2012. u trezorima NBS bilo svega nešto iznad 1.000 poluga. 

Prema njegovim rečima, centralna banka Srbije je u prethodnih 11 godina  povećala svoje zlatne rezerve na međunarodnom tržištu, ali i iz domaće proizvodnje.

NBS: u trećem tromesečju za petinu više plaćanja karticama nego pre godinu dana

Viceguverner je dodao i da potražnja za zlatom na globalnom nivou, poslednjih godina raste, jer je, kako ističe, zlato dobar čuvar vrednosti i da u inflatornim periodima taj plemeniti metal dobija na značaju, odnosno na svojoj vrednosti.

"Svaki put kada postoji povećana neizvesnost, a u prethodne četiri godine, počevši od 2020, bilo je mnogo kriza jedna za drugom, zlato dobija na vrednosti. Živimo u ambijentu povećane globalne neizvesnosti, pa je stoga očekivano da zlato dobija na vrednosti", kazao je on.

Naveo je i da je 2022. godina bila je rekordna kada je reč o potražnji centralnih banaka i njihovih kupovina zlata i da su ti trendovi i u ovoj godini nastavljeni, što je potvrdio i poslednji kvartal.

Dragašević je pojasnio i da se kada se priča o centralnim bankama i zlatnim polugama, misli o monetarnom zlatu koje treba da zadovolji najviše standarde kvaliteta, odnosno finoće ili čistoće koje moraju biti minimalno 99,5 procenata zlata u poligma, dok je u NBS-u kvalitet tih zlatnih poluga viši, tačnije u tim zlatnim polugama ima 99,99 odsto zlata.

NBS: Međugodišnja inflacija u padu, sledeće godine vratiće se u granice cilja

Na pitanje da li bi građani trebali razmisliti da štede na ovaj način, vuceguverner kaže da NBS i guverner uvek insistiraju na tome da nikada ne daju preporuke, jer odluka o investiranju ili deponovanju određenih depozita na štednji je individualna odluka svakog pojedinca. 

"Mi transparentno dajemo podatke o tome šta je dostupno od investicionih alternativa, kakve su prednosti i rizici različitih investicionih alternativa ulaganja, bilo da je reč o štednji, o investiranju u zlato, nekretnini ili neki drugi oblik aktive. Jako je važno da građani, kada donose svoju individualnu odluku, imaju u vidu sve prednosti i rizike tog ulaganja", naglasio je sagovornik Tanjuga.

Dodao je da je dinarska štednja isplativija i u kratkom i u dugom roku u odnosu na štednju u devizama.

On je naveo i da krize poverenja građana u banke više nema zato što je, kako ističe, naš bankarski sistem izuzetno stabilan i visoko likvidan, a to znači da ima dovoljno sredstava da odmah  odgovori na bilo koji zahtev za povlačenjem depozita.

"Imamo jednu stabilnost finansijskog sektora u prethodnoj deceniji i zato je sve veće poverenje i štediša za ulaganje u domaćim bankama.To potvrđuju i podaci o deviznoj, tako i o dinarskoj štednji. Dinarska štednja je prešla protivrednost od jedne milijarde evra, dok je devizna štednja na nivou od 14,2 milijarde evra", kazao je on.