Pelet kao 'suvo zlato': Teško ga naći na stovarištima, kupuju se i na crno

Tržište čvrstog ogreva je u problemu, a taj problem dodatno povećava ograničenje cene, zabrana izvoza i inspekcija kontrola proizvođača i trgovaca. Nestašica peleta na stovarišta otvorila je i crno tržište ogreva.

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić kaže da su proizvođači peleta odlučili da, zbog ograničenja cene, i sami prodaju pelet i da su oformili svoja stovarišta.

Kubik ogrevnog drveta je oko 80.000 dinara po najnižoj ceni, a po najvišoj ide i do 100 evra zbog nestašice koja je krenula još u junu. Država je pokušala da stabilizuje tržište tako što je cenu tone peleta ograničila na 38.000 dinara.

Otvorila se crna tržišta peleta

"Od tog momenta praktično prestaje isporuka stovarištima i potrošači se orijentišu prema fabrikama gde mogu da nabave pelet. Neke malo veće fabrike su formirale i svoja stovarišta", naveo je Glavonjić.

Prema njegovim rečima i na tim stovarištima se formiraju liste čekanja, isporuka peleta je veoma ograničena, može se nabaviti ali uz određene napore, piše RTS.

Na crnom tržištu pelet se nudi po ceni i do 47.000 dinara po toni.

Glavonjić je rekao da su "Srbijašume" povećale sirovinu za proizvodnju peleta, situacija sa sirovinom se značajno povećala u odnosu na prvu polovinu godine.

"Sada se polako pune stovarišta peleta. To je dobro jer je u zimskim mesecima ulazak u šumu otežan. U takvim situacijama fabrike moraju da imaju zalihe na svojim stovarištima", kaže Glavonjić.

Još jedan razlog za nestašice je i taj što su fabrike odlučile da plasiraju deo peleta koji njima pokriva poslovanje.

Kako kaže, cene im ne odgovaraju jer su one u regionu znatno više.

"Cena u Hrvatskoj je 574 evra, a u Sloveniji 581 evro. U junu je bilo obrnuto kod nas je pelet bio najskuplji. Tada je cena peleta u Srbiji bila u rangu Austrije. Za samo tri meseca u Austriji cena je porasla za 230 evra i sada je 567 evra. U Italiji je viša od 700 evra", napomenuo je.

Dodao je da uvoznici peleta nemaju nikakav stimulans da se bave tim poslom, fabrička cena u Hrvatskoj je 450 evra, u BiH je na snazi zabrana tako da kod njih nema izvoza.

"Jedino je izvesno da je sve neizvesno. To pokazuje kakva je situacija na tržištu energenata u Srbiji. Kakva god odluka da se donese imaće svoje dobre i loše strane", napomenuo je Glavonjić.

Govoreći o tome da li treba odobriti izvoz, kaže da je njegov stav da izvoz treba ograničiti jer su potrebe takve da peleta nema dovoljno u Srbiji, a što se tiča cena treba napraviti kompromis sa proizvođačima.