PKS: U poslednje dve godine otvoreno 66 fabrika, imamo rekordne strane investicije

"Kvartalna anketa PKS pokazuje da 75 odsto privrednika ne očekuje problem sa likvidnošću, što je dobra vest za sada", dodao je predsednik PKS.

13.12.2022. 10:50
  • Podeli:
dolar_funta_euro_evro_pixabay-1663948531831.webp Foto: Pixabay

Srbija, kao mala privreda, u okolnostima globalne ekonomske i energentske krize, ima prednost u odnosu na veće zemlje i snažnije ekonomije, jer smo kompaktni i možemo brzo da delujemo, rekao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Makroekonomski podaci bolji od očekivanih

On je istakao da je od presudnog značaja za zemlju dobra komunikacija države i privrede.

Čadež je naveo da je neizvesnost poslovanja, uz inflaciju, rast cena energenata i hrane, uzdrmane lance dobavljača, najveći izazov, kako za globalnu i evropsku, tako i za srpsku privredu. Istakao je da je posao PKS da štiti interes privrede u partnerstvu sa državom, saopštili su iz PKS.

"Nemamo uvek isti interes, ali je sada takva situacija da nemamo drugog izbora nego da sedimo zajedno i stalno razgovaramo kako da rešavamo probleme kompanija i brzo reagujemo", kazao Čadež.

Ukazao je da su makroekonomski podaci za Srbiju bolji od očekivanih - imamo rast BDP, rekordni nivo SDI koji će premašiti četiri milijarde evra, što je još jedan pokazatelj da investitori nisu stali. 

Rekao je da od 2020. do kraja 2022. godine u našoj zemlji ima 66 novih fabrika, novih proizvodnih pogona, što, ocenio je, nije mala stvar. 

 

 

"Kvartalna anketa PKS pokazuje da 75 odsto privrednika ne očekuje problem sa likvidnošću, što je dobra vest za sada", dodao je predsednik PKS.

Uprkos ovim pozitivnim pokazateljima, Čadež upozorava da se u 2023. očekuju nastavak inflatornih pritisaka, energetska zavisnost, kao i da je najveća muka za privredu neizvesnost u planiranju poslovanja.

Po nekim istraživanjima rađenim u EU, rekao je, kompanije su do sada prelile inflaciju inputa poluproizvoda i sirovina na kupca samo 34 odsto. Prema njegovim rečima, očekuje se da će u prvom kvartalu 2023. godine to biti 50 odsto - zakasneli inflatorni pritisak iz 2022. 

"Postoji limit do kada možete da podižete cene prema krajnjem potrošaču. Kompanije nemaju mnogo manevarskog prostora, mogu samo sredstva planirana za kapitalne investicije da prebacuju u operativne poslove i taj novac koriste da bi održale nivo proizvodnje. Sa jedne strane održavate poslovanje, a sa druge, odlažete ulaganja važna za produktivnost", objasnio je Čadež.

Smirivanje geopolitičkih tenzija  i regionalizacija

On boljitak vidi u smirivanju geopolitičkih tenzija, ali i jednu veliku novinu - prelazak sa globalizacije na regionalizaciju, formiranje većih regionalnih teritorijalnih celina koje predvode vodeće ekonomske sile SAD, Kina, EU.

Smatra da je to jedan tektonski ekonomski poremećaj, jer se pomeraju svi lanci dobavljača i vrednosti, kao i da se ne dešava samo zbog rata u Ukrajini, već je i posledica ranijih događaja. 

Srbija može ove promene, kazao je Čadež, da koristi kao šansu, kroz potencijal nearshoring-a. Podseća da Komora u dijalogu sa novom vladom izazovima i problemima pristupa multisektorski. 

"Za razliku od prošlih vremena kada smo imali stalne radne grupe sa pojedinačnim ministarstvima da rešavamo probleme, sada moramo da radimo multisektorski. Primer je upravljanje građevinskim otpadom, gde Srbija baca ogromni novac umesto da ga kao resurs angažuje u reciklažu i prozvodnju", rekao je on. 

Najavio je da će se sa ministarstvima građevine, zaštite životne sredine i energetike oformiti zajednička radna grupa sa ciljem da se što pre nađe rešenje, stvori tržište, donese regulativa kako bi imali koristi, da podstičemo zelenu tranziciju, diverzifikaciju...

Čadež navodi da je za sve investicione procese i održanje konkurentnosti kompanijama, posebno malim i srednjim preduzećima, potrebna finansijska podrška kao što je poreski kredit.  

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()