Predstavnik MMF u Srbiji o izazovima u 2025. godini: Država će morati da drži potrošnju pod kontrolom

Ekonomski program vlade Srbije ima cilj da održi pozitivan zamah, a vlasti treba pohvaliti zbog striktnog poštovanja utvrđenih fiskalnih pravila za indeksiranje zarada u javnom sektoru i penzija, izjavio je stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Lev Ratnovski.

Dodao je da je od ključnog značaja da se ove odluke o indeksiranju izoluju od političkih pritisaka i da se vode isključivo onim što je ekonomski održivo na srednji rok.

Zašto nam treba MMF? Vučić: Novi aranžman znači da nam nije potreban novac

MMF: Privredni rast u Evropi na uzlaznoj putanji, ali je i dalje ispod svog potencijala

Govoreći o tome koji su ključni makroekonomski prioriteti koje je MMF identifikovao za Srbiju u 2025. i narednim godinama u toku realizacije trogodišnjeg Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) on je u intervjuu za "Politiku" rekao da je Srbija lider u Evropi u pogledu rasta, s očekivanom stopom od oko četiri procenta u ovoj godini i većom u 2025.

"Nezaposlenost je na istorijskom minimumu, a realni prihodi rastu. Investicioni kreditni rejting koji je Srbiji nedavno dodelio S&P odražava ove snažne makroekonomske rezultate i trebalo bi da se pozitivno odrazi na strane direktne i šire investicije", rekao je on.

Istakao je da je program koordinisan sa MMF-om na bazi trogodišnjeg sporazuma PCI, koji pokriva period od 2025. do 2027. godine i koji je odobrio Izvršni odbor MMF-a 9. decembra.

"PCI je instrument koji ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava i namenjen je podršci snažnim i koordinisanim ekonomskim politikama. Glavni prioritet u okviru instrumenta PCI je fiskalna disciplina. Vlasti su preuzele dve važne obaveze. Prvo, ograničiće fiskalni deficit na tri procenta BDP-a u naredne tri godine. Drugo, strogo će se pridržavati posebnih fiskalnih pravila o penzijama i zaradama u javnom sektoru", istakao je Ratnovski.

Kada je reč o ključnim ekonomskim rizicima za Srbiju u okviru instrumenta PCI, naveo je da će država na domaćem planu morati da drži pod kontrolom novu potrošnju.

"Na osnovu dogovorenog ograničenja deficita od tri procenta, veća potrošnja na određene stavke podrazumevaće manju potrošnju na druge stavke. Na međunarodnom planu, ekonomski rast u EU, glavnom izvoznom partneru Srbije i dalje je slab. Usporavanjre u Evropi značilo bi manji rast u Srbiji", ocenio je on.

Što se tiče efekata projekata Ekspo i "Skok u budućnost" na širu ekonomiju, rekao je da će na kratak rok rast biti veći i biće izgrađena preko potrebna infrastruktura.

Istakao je da visoke javne investicije takođe mogu doprineti povećanju troškova izgradnje i nedostatku radne snage na tržištu rada, kao i povećanju izvoza.

Komentarišući odluku da će počev od ove godine, penzije biti korigovane u decembru, umesto u januaru, Ratnovski je rekao da će na taj način korisnici penzija dobiti veće iznose tokom praznične sezone i da MMF podržava ovu inicijativu.

Ocenio je da je dobijanje kreditnog investicionog rejtinga istorijsko postignuće za Srbiju, koje pokazuje da se snažne makroekonomske politike i strukturne reforme u Srbiji isplate.

"Zahvaljujući rejtingu, Srbija može da se zadužuje ili refinansira po atraktivnijim uslovima na međunarodnim tržištima. Ovaj rejting države takođe pomaže privatnim firmama. Nedavna međunarodna emisija obveznica nacionalnog telekomunikacionog operatera predstavlja pozitivan znak", rekao je on.

Tabaković: Do kraja novembra direktne strane investiciije 4,46 milijardi evra

NBS: Bruto devizne rezerve na kraju novembra 28,7 milijardi evra