Proizvođači smanjuju gramažu, trgovci dižu cenu: Gde je tu kupac i da li ima mesta za žalbe?

Cene u supermarketima su sve veće, a gramaža na proizvodima sve manja.  To su neki od proizvođačkih trikova koji nisu zaobišli ni naše tržište pa danas tako više gotovo ni nema kesice za testeninu od pola kilograma već od 350 grama, a i sokovi su sa litarsko pakovanja prešli na manja pakovanja. Cena se nije smanjila već povećala.

Gramaža manja, cene veće

Korišćenjem ovih prikrivenih trikova proizvođači mogu da uvećaju profit na štetu kupaca, međutim ovo je, sve dok na ambalaži postoji jasno istaknuta količina proizvoda, u skladu sa zakonom.  

Iako praksa smanjivanja nije nezakonita, udruženja potrošača ipak traže da i proizvođači i supermarketi kupcima jasno stave do znanja kad god dođe do promene.  

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbijekaže da gubitak u profitima svake kompanije mora da se nadomesti, pa se to postiže ne samo kroz vidiljiva povećanja cena koja svaki dan zatičemo u trgovinama u Srbiji, nego i kroz smanjenje količine proizvoda, prenosi Euronews Srbija.

Nikolić kaže da su pre otprilike 15 godina u Srbiji prvi sa ovom praksom krenuli proizvođači koji su jogurt od 0,2 litra krenuli da pakuju u čaše od 0,18. Svi ostali proizvođači ubrzo su krenuli da se koriste istim trikovima.  

Danas retko koja čokolada ima nekada standardnu težinu od 100 grama, većina se pakuje u ambalažu od 90, 80, pa i 70 grama. Ni one veće nemaju okruglo 200 ili 300 grama, već najčešće 180 i 250 grama.  

Ipak, sve ovo je naglašava Nikolić, snalaženje na tržištu, jer pod pritiskom konkurencije svi samo "prepisuju" jedni od drugih. 

Koliko je zaštita potrošača u ovom slučaju moguća?  

Nikolić kaže kako nema mnogo primedbi od potrošača što ukazuje na to da pre svega treba raditi na razvijanju njihove svesti, kako bi pri svakoj kupovini aktivno obraćali pažnju na proizvode koji se nalaze u njihovim korpama.  

"Sledeći put nemojte kupiti proizvod koji je smanjen za 10, 20 grama. Vi tim izborom šaljete poruku i na taj način ih kažnjavate. Onoliko koliko mi kao potrošači možemo da podnesemo, tako se proizvođači i trgovci prema nama ponašaju. Ako mi samo ćutimo i gledamo, što bi trgovci i proizvođači bilo šta promenili", smatra Nikolić.  

Kako se nositi sa skupom hranom: Neke cene ograničene ali u Beogradu tržište diktiraju dva velika igrača

Dodaje da potrošači u Srbiji imaju isti nivo zaštite kao i potrošači u zemljama Evropske unije, ali da mnogo manje od njih praktikuju ta prava.  
Kupci u Holandiji su svesni ovog problema, a Holandsko udruženje potrošača u Hagu primilo je dosta primedbi na račun toga što se, na primer, boca smanjila sa 750 mililitara na 600 mililitara, a pritom je cena pala samo za 0,10 evra, što je ogromna razlika.  

Nikolić zaključuje da još jedan vid zaštite potrošača može biti činjenica da se prema propisima pored cene proizvoda mora istaći i njegova jedinična cena, na koju uvek treba obratiti pažnju. Jedinična ili referentna cena je prodajna cena koja se obračunava po jedinici mere, na primer kilogramu, i obično se nalazi ispod prodajne cene.

"Ovo znači da ako je jogurt u pitanju na primer, onda mora biti istaknuta jedinična cena, znači prvo za komad te čaše ali pored toga takođe mora biti istaknuta cena po jedinici mere a to je u ovom slučaju litar", ističe Nikolić.  

Ukoliko bi kupci stekli naviku da porede cene uz pomoć jediničnih cena lakše bi mogli da zaključuju koji proizvod je jeftiniji. Treba dodati i da je neophodno pažjivo gledati pri kupovini jer ta cena je gotovo uvek napisana dosta sitnim slovima, zbog čega je mnogi potrošači često ne zapaze.

Promene starih mera proizvoda posledica su direktive Evropske unije iz 2009. godine o ukidanju obaveze o standardnoj veličini pakovanja namirnica, upravo ovo je kompanijama omogućilo da ostvare profite na račun potrošača.