Prema Zakonu o radu, svi zaposleni u Srbiji imaju pravo da odsustvuju na dan praznika ali…
Ovu novu godinu dočekujemo u ponedeljak, tako da nam 2024. počinje s pravim danom radne nedelje. A to znači da 1. i 2. januar, kao dani državnog praznika, nisu radni.
Međutim, ima i onih koji zbog neophodnih potreba preduzeća u kome su zaposleni, moraju na posao i (nekog od) ovih dana. A to znači i da će, po Zakonu o radu, dobiti odnosno da bi morali da dobiju i uvećanu zaradu.
Prema propisima, zaposleni koji radi na dan praznika je po zakonu neradan dan, ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu preduzeća. To znači da sama firma može da odredi, da zaposleni koji neće, na primer, moći da bude kod kuće sa porodicom u vreme praznika, dobije veću naknadu nego što je zakonski minimum.
Ali, minimum postoji i on je 110% od zakonske osnovice. A ta osnovica za obračun uvećane zarade je osnovna plata, tačnije zarada, u koju ne ulaze primanja po osnovu radnog učinka, bonusi, nagrade, "topli obrok", regres, minuli rad i uvećana zarada po drugim osnovima iz Zakona o radu.
Praktično, zaposleni za taj dan prazničnog rada dobija 100% redovne zarade, odnosno dnevnice i na to još 110% dodatne dnevnice. Kada se to sabere, radnici koji će praznik provesti na radnom mestu praktično će za taj dan primiti 210% ugovorene dnevnice.
Kako ćemo praznovati u 2024?
Za razliku od ove godine za zalasku, kada smo imali nešto manje neradnih dana jer nekoliko praznika je palo u subotu, koja je za većinu zaposlenih u Srbiji neradna, u 2024. je taj broj uobičajenijih devet dana.
Ako je prosečna redovna dnevnica prema 176 radnih sati (plata se zapravo računa po radnom satu) u oktobru mesecu (poslednji podatak RZS) bila 3.944 dinara, to znači da će neko ko radi 1. januara dobiti 8,282 dinara.
Ukoliko spada u oko 400.000 ljudi u Srbiji koji rade za minimalac, umesto 1.840 dinara za osam sati rada prazničnog dana dobiće 3.864 dinara.
Ovo ne mora biti i konačan iznos dnevnice, jer ako se istovremeno steknu uslovi na uvećanu zaradu po više osnova (za rad na dan praznika, za rad noću, prekovremeni rad i rad u smenama), procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Dodatno, poslodavci mogu ponuditi radniku i "zamenski" slobodan dan za svaki dan praznika koji radi, ukoliko radno vreme zaposlenog ne može drugačije da se organizuje.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.