Rekordni nivo kineskog duga: Kovid i nekretnine uzdrmali najbrže rastuću ekonomiju sveta

Vuhan, grad poznat po tome što je u njegovoj okolini počela pandemija kovida-19, suočava se s problemom naplate dugova. Da bi umanjio problem, grad se odlučio na objavu liste 259 dužnika u lokalnim novinama, pokušavajući javnom sramotom postići naplatu od dužnika koji su se oglušili na direktne pozive da plate svoja dugovanja prema gradu.

Enormna dugovanja u Vuhanu

Ukupna količina duga iznosi 300 miliona juana (42.4 miliona dolara), a na nesvakidašnji potez su se gradske vlasti odlučile nakon što su prihodi proračuna u prva tri meseca ove godine pali za 8.5 posto u odnosu na 2022. Najveći dužnik je proizvođač automobila koji duguje 23.5 miliona juana (3.3 miliona dolara).

Analitičari procenjuju da su lokalne i regionalne vlasti Kine postale prezadužene, a veliki deo nije vidljiv u službenim procenama javnog duga te države jer se odnosi na tzv. "skriveni dug" hiljada finansijskih kompanija u vlasništvu regija i gradova, piše Blic.

Kina se poslednjih godina rekordno zaduživala

Centralna država u Kini nije jako zadužena, ali javni dug užurbano raste. Službeno javni dug iznosi 77 posto BDP-a, ali to bi mogao biti samo vrh sante leda. Investiciona banka Goldman Sachs procenjuje da se ukupni dug penje na 23 biliona dolara ako se uključi skriveni dug hiljade finansijskih kompanija u vlasništvu gradova i regija.

To je puno bliže ukupnom dugu SAD-a, koji iznosi 32 bilionaa dolara i omjer javnog duga i BDP-a Kine povećava na više od 120 posto. Time bi Kina bila ukupno zaduženija od SAD-a. Dodatni problem je taj što je, za razliku od duga SAD-a, koji je transparentan i tema rasprava među političarima i ekonomistima, pitanje koliko su državne vlasti Kine svesne potencijalnog problema.

Za sada se ne procenjuje da je bilo koja regija ili grad u Kini u opasnosti od bankrota, ali će investicije zasigurno usporiti, a time i privredni rast. Zapravo se Kina neverovatno brzo zadužuje poslednjih decenija, a današnji ukupni dug, što osim javnog duga uključuje dugove građana i kompanija, u istom je nivou kao u SAD-u i EU.

Sredinom 2022. je na konferenciji za medije portparolka Narodne banke Kine otkrila da je udeo ukupnog duga u BDP-u iznosio 277.1 posto u prva tri meseca, za 4.5 postotna boda više nego na kraju prethodne 2021. Za to su bili okrivljeni kovid-19 i tadašnja runda lockdowna širom Kine.

Posledice krize sa nekretninama

Lokalne, regionalne i gradske vlasti u Kini se oslanjaju na zaduživanje putem mehanizama finansiranja lokalne samouprave (LGFV). Te nivoe državne uprave su osnivači takvih institucija, a služe im za prikupljanje novca za infrastrukturu i socijalne projekte.

Ti fondovi su stoga jako povezani s sektorom nekretnina, a 2022. je bila jako haotična godina za taj sektor. Doduše, ozbiljniji problemi u kineskom sektoru nekretnina su se pojavili još u drugoj polovini 2021.

Od tada su brojne velike kompanije imale problem s otplatom dugova, sve do širokih intervencija centralne države s ciljem spašavanja sektora nekretnina krajem prošle godine. U jednom trenutku su zbog kašnjenja s izgradnjom mnogi kupci nekretnina u Kini prestali vraćati kredite bankama, čime se kriza proširila na finansijski sektor. Bojkot se širio Kinom, a desetine hiljada ljudi su prestali vraćati kredite za nekretnine u više od 100 projekata širom 50 gradova.

Cene nekretnina, koje su činile oslonac ekonomije Kine (puno veći udeo u BDP-u nego u SAD-u i EU), počele su padati. Milioni stanova širom zemlje su bili prazni. Zbog važnosti nekretnina, građevinskog sektora te povezanosti s finansijskim sektorom, državne vlasti su krajem godine morale efektivno spašavati situaciju.

Spašavanje je uspelo i cene nekretnina se postepeno oporavljaju. Ali nemoguće je sasvim "počistiti" negativne efekte krize, koja se delom prelila na finansijske kompanije uspostavljene za finansiranje lokalne samouprave (LGFV).

Kina je postala jednako zadužena kao SAD i EU

Situacija je takva da su ukupna privreda Kine, SAD-a i EU relativno jednako zadužena, ali s bitnom razlikom da Kina još ne spada u visokorazvijene države, poput SAD-a i EU. Iako se radi o drugoj najvećoj ekonomiji na svetu, Kina ima 1.4 milijarde stanovnika.

Kada se na 330 miliona stanovnka SAD-a rasporedi veličina privrede, po stanovniku se ostvaruje 70 hiljada dolara BDP-a godišnje. EU s 447 miliona stanovnika ostvaruje 38.4 hiljde dolara BDP-a po stanovniku, a Kina zbog toga što ima gotovo dva puta više stanovnika od SAD-a i EU ostvaruje samo 12.5 hiljada dolara bruto domaćeg proizvoda po stanovniku.

Godine dvoznamenkastog privrednog rasta su davno prošle, zadnja takva godina je bila 2010. Nakon pandemije se Kina ne uspeva vratiti ni na nivo rasta BDP-a iz 2019. (6 posto), a kamoli na 10 posto i više.

2022. je ostvareno za Kinu mršavih 3 posto rasta BDP-a, a ove godine je cilj državnih vlasti da bude oko 5 posto. To je dakako puno više nego u SAD-u i EU, ali se razlika u stopama rasta drastično smanjila u odnosu na razdoblje od pre pet, deset i više godina.

U problemu će biti i moderni Put svile

Problemi s dugom u samoj Kini bi mogli imati i globalne reperkusije, posebno na zemlje projekta modernog Puta svile, službeno zvan Pojas i put. Projekt je počeo još 2013., s ciljem stvaranja goleme trgovinske mreže koja će se protezati od Azije do Europe, Bliskog istoka i Afrike.

Ali upravo je dug, tj. nesposobnost vraćanja duga država koje učestvuje u projektu, glavni problem. Uglavnom se radi o investicijama u nisko i srednje razvijene države Afrike i Azije, s visokom nivoom korupcije. Zbog toga veliki deo sredstava praktički nestane u korupcijsko-interesnim kanalima.

Većina država ne poseduje finansijska sredstva da sama finansira projekte, nego se zadužuju kod kineskih državnih banaka. Kamate su nešto veće nego kod institucija sa Zapada (MMF, Svetska banka itd.), ali manje nego kod privatnih investitora. Privlačan je faktor to što, za razliku od institucija sa Zapada, Kina ne traži ustupke u vidu reformi, većeg poštivanja ljudskih prava i slično.

Ali mnoge države imaju problem s vraćanjem duga kineskim kompanijama, što jako utiče na profitabilnost projekata. Iako je neupitno da Kina time ostvaruje širenje političkog uticaja, finansijska isplativost je upitna.

Broj novih potpisanih ugovora vezanih za Pojas i put (novi Put svile) kontinuirano opada od 2016., od 8158 te godine na 5514 2022. Od 2019. je pala i ukupna vrednost novih projekata, za 25 milijardi dolara, otkriva analiza službenih podataka od strane think-tanka Council on Foreign Relations.

S obzirom na sve probleme s dugom u državi, teško se može očekivati da će Kina nastaviti istim intenzitetom financirati instrane projekte.

Ekonomski rast više nije neupitan

To ipak ne znači da Kinu očekuje velika kriza. Jedini problem je taj što se građani nisu dovoljno obogatili pre nego što je država u proseku demografski ostarela. Upravo je nagli pad broja rođenih glavni faktor koji će utIcati na snižavanje ukupnog ekonomskog rasta Kine u budućnosti.

Prošle godine je rođeno manje od 10 milina dece, najmanje od davne 1949. Kroz 21. vek se u proseku u Kini godišnje rađalo oko 16 miliona dece, pa je pad zaista šokantan. U 2021. i 2022. je imala manji broj rođenih na 100 stanovnika od poslovično stare i demografski problematične EU, posebno manje od SAD-a.

Kriza u sektoru nekretnina prošle godine, rast duga i problemi s finansiranjem regija nisu naznaka ekonomskog kraha Kine. Ali sugerišu da Kina više nije zemlja velikog ekonomskog rasta, nego da je postala puno sličnija SAD-u i EU. To znači da krize nisu ništa šokantno, a problemi su sastavni deo socio-ekonomskih kretanja, ali i da Kina usporava.