Slovenija očekuje usporavanje privrednog rasta

Slovenačke i međunarodne institucije procenjuju da će privredni rast te zemlje iznositi ove godine između 5,0 i 6,2 posto, nakon čega će naglo usporiti na oko 1,0 odsto u 2023.

Neizvesne projekcije

Projekcije su veoma neizvesne, uglavnom zbog situacije na energetskim tržištima, izveštava slovenačka agencija STA. 

Banka Slovenije istitiče da je ovogodišnji relativno visok rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) rezultat prenošenja efekata iz 2021, kada je rast iznosio 8,0 odsto, a koji se odnose na oporavak privrede nakon kovid epidemije i značajno ubrzanje akivnosti u drugoj polovini prošle godine. 

Iz centralne banke, međutim, dodaju da je rast BDP-a znatno usporio u trećem kvartalu 2022. zbog neizvesnosti u međunarodnom okruženju i rastuće inflacije.

Procena rasta snižena na 0,8 odsto

Banka Slovenije, koja je poslednja objavila svoju prognozu, snizila je procenu rasta za iduću godinu na 0,8 posto. Očekuje da će, nakon postepene stabilizacije u međunarodnom okruženju, stopa rasta početi da raste od druge polovine 2023.

Slovenački Institut za makroekonomske analize i razvoj (IMAD) predviđa da će rast BDP-a u narednoj godini usporiti na 1,4 procenta, što je ispod prognoza pojedinih međunarodnih institucija od 1,8 odsto. 

Privredna komora Slovenije (GZS) projektuje rast BDP-a u  narednoj godini na 1,1 procenat, a njen glavni ekonomista Bojan Ivanc navodi za STA da GZS očekuje da će se „broj radno aktivnog stanovništva smanjiti, ali ne dramatično” i da će državne „mere podrške ublažiti značajan deo nastale ekonomske štete”.

Mada zbog energetske krize raste strah od recesije širom Evrope, ekonomista Marko Pahor predočava da su sadašnje prognoze za Nemačku, koja je glavni slovenački trgovinski partner, manje pesimistične, zbog čega smatra da je recesija u Sloveniji malo verovatna, navodi STA.