Spoljnotrgovinska razmena Srbije i dalje dobra: Ovo su naši najznačajniji partneri

U Srbiji je u 2024. porastao deficit  spoljnotrgovinske razmene za 19,9 odsto i dostigao 9.865,4 miliona evra, objavljeno je u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

U analizi "Tehnološki iskorak kao preduslov za redukovanje deficita robne razmene", koju je uradila Sanja Filipović. navedeno je da je pokrivenost uvoza izvozom tokom prošle godine bila na nivou od 74,8 odsto, što je na nivou desetogodišnjeg proseka. Kako se podseća, najbolje ostvareni rezultat pokrivenosti uvoza izvozom je bio 2016, kada je ta pokrivenost bila 77,2 odsto.

Počeo veliki štrajk u Nemačkoj: Otkazano više od 3.400 letova, oko 510.000 putnika u problemu

Filipovićeva ističe i da ukoliko se posmatra period od poslednjih 15 godina, Srbija je prošle godine ostvarila najvišu vrednost spoljnotrgovinske razmene.Navodi i da je Evropska unija, sa učešćem od 58,3 odsto u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni, zadržala poziciju dominantnog partnera, dok je  pojedinačno posmatrano na nivou zemalja došlo do značajnih promena. 

"Ukoliko se u posmatranom periodu analizira uvoz Srbije, Kina je po drugi put od Nemačke preuzela vodeću poziciju (prvi put je to bilo 2022.) i prošle godine je izvezla u Srbiju robu u vrednosti od 5,11 mlijardi evra. Posmatrano po učešću u ukupnom uvozu, relativno učešće Kine i Nemačke je oko 13,1 odsto u malu korist Kine, a dalje slede Italija (7,1 odsto), Turska (5,3 odsto) i Mađarska (četiri odsto). Mada je Rusija godinama bila na listi pet zemalja iz kojih Srbija najviše uvozi robe, pre svega, zbog uvoza prirodnog gasa i nafte, prošle godine se našla tek na šestom mestu sa učešćem od 3,3 odsto u ukupnom uvozu", navodi Filipovićeva.

Kako dodaje, Nemačka je i dalje najznačajnije izvozno tržište Srbije i ima relativno učešće u ukupnom izvozu domaće robe od 14,5 odsto, a sledi izvoz u Bosnu i Hercegovinu (6,7 odsto) i Italiju (5,9 odsto). Po relativnom učešću u ukupnom izvozu Srbije, Kina se nalazi na četvrtom mestu (5,2 odsto), dok Mađarska i Rumunija imaju učešće od po 4,7 odsto ponaosob.

U ukupnom izvozu, prerađivačka industrija ima dominantno učešće, odnosno oko 87 odsto, a slede rudarstvo sa 5,5 odsto i poljoprivreda sa 4,4 odsto. Ističe se i da je u strukturi izvoza prerađivačkog sektora, primetan trend rasta izvoza proizvoda srednje visoke i visoke tehnologije40 koji je 2024. vredeo 11,31 milijardi evra, dok je pokrivenost uvoza izvozom u ovoj tehnološkoj grupi proizvoda bila na nivou od 73,8 odsto, a najbolji rezultat od 81,9 odsto je ostvaren 2023.

Dodaje se i da je najviši nivo pokrivenosti uvoza, oko 81 odsto ostvaren sa Nemačkom i Mađarskom, a najniži sa Kinom gde je uprkos porastu, pokrivenost uvoza izvozom na nivou od svega 29 odsto.

Šveđani spremili odgovor na promenu politike SAD: Pokreću bojkot američkih proizvoda

"Srbija ima najviši nivo deficita sa Kinom (3,63 milijardi evra) i teško je očekivati da će se on smanjivati, ukoliko se ne promeni struktura izvoza u kojoj dominiraju sirovine. S druge strane, Srbija ima deficit i sa Nemačkom (945,7 miliona evra), ali je Nemačka najznačajnije izvozno tržište Srbije i domaća preduzeća su uspela da se uključe u lance snabdevanja nemačke industrije", napisala je ona.

Ono što može predstavljati problem u narednom periodu, prema ocenama Filipovićeve je deindustrijalizacija nemačke privrede i najava sveobuhvatnih američkih sankcija od 25 odsto Evropskoj uniji koje će sigurno negativno uticati i na izvoz autoindustrije koji je do sada zajedno sa farmaceutskom industrijom najviše doprinosio suficitu koji je Nemačka imala u spoljnotrgovinskoj razmeni sa SAD. Kako naglašava, pomenuti trendovi mogu indirektno uticati i na izvoz iz Srbije i poslovanje domaćih preduzeća koja su u međuvremenu ušla u lance snabdevanja autoindustrije.

 "U cilju smanjenja deficita robne razmene, neophodna je promena strukture izvoza u kojoj će veće učešće imati proizvodi visoke i srednje visoke tehnološke složenosti. Smanjivanje deficita robne razmene po osnovu izvoza sirovina, hrane i pića, koji inače spadaju u kategoriju niske tehnološke složenosti, nije održivo na duži rok, te je stoga neophodno tražiti rešenje u partnerstvima sa zemljama koje mogu da doprinesu izgradnji i jačanju sektora industrije viših tehnoloških faza ili barem uključivanju domaćih preduzeća u globalne lance snabdevanja", navela je Filipovićeva.

Prema njenim rečima, veliki doprinos promeni strukture izvoza, može doprineti i selektivniji pristup podrške stranim direktnim investicijama, ciljano traženje partnerstava u sektorima od interesa i diverzifikacija izvoznih tržišta.

Novi front u trgovinskom ratu: Kina uvodi carine Kanadi

Javni dug Srbije na kraju januara 39 milijardi evra: Učešće u BDP-u 44,2 odsto