Srbi sve više ulažu u starost: Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova značajno porasla u 2023.

Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji na kraju četvrtog tromesečja prošle godine iznosila je 53,8 milijardi dinara, što je za 11,5 odsto više nego na kraju 2022. godine, a za 2,7 odsto više nego u prethodnom tromesečju, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS) o sektoru dobrovoljnih penzijskih fondova.

Neto uplate doprinosa lane su iznosile 4,3 milijarde dinara, godinu dana ranije bile su 3,7 milijardi, dok je članovima fondova isplaćeno 2,7 milijardi dinara u odnosu na 3,5 milijardi u 2022. godini.

Prinos, odnosno dobit od ulaganja koju su ostvarili fondovi u toku 2023. godine iznosila je 3,9 milijardi dinara.

Ovo, prema oceni NBS, pokazuje da je i pored ekonomskih i geopolitičkih promena u 2023. godini očuvana stabilnost i profitabilnost sektora dobrovoljnih penzijskih fondova.

Kada je reč o strukturi ulaganja imovine fondova, ona se nije značajnije promenila u odnosu na prethodni period, pa su najveći udeo imale državne obveznice, koje su činile 70,1 odsto ukupne imovine. 

Sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti kod banaka činili su 17,8 odsto, ulaganje u akcije 10,8 odsto, ulaganja u investicione jedinice otvorenih investicionih fondova 0,9 odsto i potraživanja 0,4 odsto imovine fondova.

U dobrovoljne penzijske fondove uplaćuje više od 200.000 građana

Na kraju četvrtog tromesečja prošle godine u fondove je uplaćivalo 220.714 korisnika, što je za  2,4 odsto više nego na kraju 2022. godine, a njihovo učešće u ukupnom broju zaposlenih iznosilo je 9,6 odsto.

Iznos akumuliranih sredstava zavisi od visine uplata, prinosa koje ostvaruju fondovi, visine naknada i dužine perioda akumulacije sredstava, tako da se s povećanjem iznosa doprinosa i perioda akumulacije sredstava, uz prinose koje fondovi ostvaruju, povećava i iznos prosečnih sredstava na individualnim računima članova. 

Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima članova koji su do sada najmanje jednom uplatili doprinos iznosio je 271.000 dinara. Na kraju četvrtog tromesečja 2023. godine broj korisnika koji su članovi dva ili više fondova iznosio je 44. 807 ili 20,3 odsto od ukupnog broja.

Slamarica ili banka, dinar, dolar ili evro: Kako štedite?

Struktura korisnika po polu i iznosu uplaćenih sredstava nije se značajno promenila u odnosu na prethodne periode, pa su većinu članova činili muškarci, kojih je od 57 odsto od ukupnog broja korisnika.

Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova iznosila je oko 48 godina, a najviše je korisnika koji su starosti između 40 i 60 godina.

U poslednjem kvartalu prošle godine 36,3 odsto uplata doprinosa su činile individualne uplate, 34,2 odsto uplate poslodavaca koji svojim zaposlenim uplaćuju doprinose u penzijski fond, dok se 29,5 odsto odnosilo na uplate preko penzijskih planova.  

Iz fondova je u ovom periodu isplaćeno 616, 3 miliona dinara, pri čemu su jednokratne isplate činile najveći deo isplata i iznosile 486,9 miliona dinara.

Britanskoj penzionerki četiri puta obustavljena isplata: Jedva ubedila penzioni fond da je živa