Šta donosi predlog rebalansa budžeta Republike Srbije?

Pet je osnovnih razloga zbog kojih predlažemo rebalans budzeta, rekao je danas u Skupštini Srbije ministar finansija Siniša Mali predstavljajući rebalans budžeta za ovu godinu i naveo da je prvi razlog to što su u prvih 10 meseci ove godine ostvareni prihodi veći od planiranih za 180 milijardi dinara, a drugi rast cena energenata.

Rast cena energenata

"Koliki je rast (cena energenata) najbolje pokazuju podaci da je u septemrbru na 2019. godine megavat struje koštao od 38 do 60 evra a ove godine košta između 327 i 556 evra, sto je 10 puta više“, rekao je Mali i dodao da nam zato treba dodatni novac za energente.

Predlogom rebalansa budžeta, koji je prošle sedmice usvojila Vlada Srbije, predviđeni su ukupni prihodi i primanja od 1. 709,5 milijardi dinara, a rashodi i izdaci od 1. 988,5 milijardi dinara.

Kao treći razlog za rebalans, Mali je naveo pomoć mladima od 16 do 29 godina u iznosu od po 5.000 dinara, čiji početak isplate je najavio za 16. decembar.

"Četvrti razlog su penzije koje bi od novembarske trebalo da se povećaju za devet odsto. Predsednik Vučić je obećao da će penzije biti povećane i u januaru za 12,1 odsto i to bi bilo ukupno povećanje od 20,8 procenata“, rekao je Mali.

Peti razlog za rebalans su, kako je naveo, podrška merama nataliteta koje se ogledaju u isplati od po 100.000, 200.000 i 300.000 dinara za prvorođeno, drugođeno i trećerođeno dete kao i pomoć majkama u rešavanju stambenog pitanja u iznosu do 20.000 evra.

Novac za ovu svrhu će, prema rečima ministra finansija, biti obezbeđen rebalansom.

Ovogodišnji deficit 3,9 odsto

Mali je naveo da su rebalansom budžeta za 2022. godinu predviđeni ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.709,5 milijradi dinara što je za 192,7 milijardi ili 12,7 odsto više u odnosu na iznos predviđen originalnim budžetom za 2022. godinu.

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.490,6 milijradi dinara, što predstavlja povećanje od 172,7 milijardi a neporeski u iznosu 199,7 milijradi dinara, što je povećanje od 24,2 milijardi dinara.

On je istakao da će deficit za ovu godinu biti 3,9 odsto a da je bilo planirano tri odsto ali, kako je rekao, s obzirom na sve što se dešavalo ove godine, očekivalo se da bude i veći.

Mali je istakao da su povećane sve vrste poreskih prihoda a da su među faktorima koji su doveli do izmene u visini i strukturi budžetskih prihoda i privremeno smanjenje akciza na derivate nafte, te povoljnija kretanja na tržištu rada.

“Nezaposlenost u Srbiji je najmanja i iznosi 8,9 odsto, dok zaposlenost iznosi 50,9 odsto”, naveo je Mali.

Dodao je da su državne finansije stabilne i da trenutno na računu ima 301,1 milijarda dinara, da država nema problem sa izvršavanjem obaveza, što je prema njegovoj oceni veliki uspeh nakon tri godine krize.

U prilog dobrim rezultatima naveo je i da je Srbija u prvih 10 meseci ove godine imala 3,4 milijarde dinara direktnih stranih investicija.

Dobrim rezultatima i dobrom prilivu novca u budžet je prema njegovim rečima doprineo i realni rast plata koji je za devet meseci iznosio tri odsto u privredi.

Izdvojeno više novca za socijalno ugrožene i poljoprivredu

Prema njegovim rečima u rebalansu je odvojeno 15 milijardi dinara više za socijalno ugrožene, jer kako je rekao Mali u vremenu velike krize neophodno je pomoći socijalno najugroženijima.

Naveo je da je iznos za poljoprivredu povećan za 16,5 milijardi i da tako ukupan poljoprivredni budžet iznosi 78,5 milijardi. Kada je o turizmu reč, za 400.000 vaučera izdvojene su 4,3 milijarde dinara.

Mali je rekao i da je za nastavak izgradnje Beogradskog metroa izdvojeno 5,4 milijardi dinara i dodao da nijedan započeti infrastrukturni projekat neće biti zaustavljen, da će se nastaviti sa gradnjom puteva, bolnica i slično.

Naveo je da je za kapitalne investicije rebalansom izdvojeno 419,2 milijardi dinara, odnosno 5,9 odsto BDP-a i pozvao poslanike da usvoje predloženi rebalans kako bi se obezbedio novac za nabavku energenata, za mlade i penzionere, kao i podržale mere nataliteta u Srbiji.