Svetska banka o ekonomskom rastu Zapadnog Balkana: Usporavanje, a onda bust u 2024. godini

Svetska banka objavila je danas Ekonomski izveštaj za region Evrope i Centralne Azije u kome navodi da projekcije ukazuju na verovatno usporavanje rasta na Zapadnom Balkanu na 2,5 odsto u ovoj godini, posle čega se očekuje povećanje na 3,3 odsto u 2024. i 2025. godini.

Tome će doprineti ublažavanje inflatornih pritisaka, postepeni oporavak izvoza i povećani javni rashodi na infrastrukturne projekte koje podržavaju donatori, navodi SB u izveštaju.

Potrošnja je tokom 2023. ostala otporna u Albaniji, u južnoj srpskoj pokrajini KiM, kao i u Crnoj Gori, usled pozitivnog uticaja oporavka turizma, ali je doživela pad u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i  centralnoj Srbiji zbog slabije izvozne tražnje u EU.

SB navodi da je projektovana stopa ekonomskog rasta za 2023. na tržištima u nastajanju i privredama u razvoju regiona Evrope i Centralne Azije povećana na 2,4 odsto.

Jačanje rasta odražava pozitivnije projekcije za ratom pogođenu Ukrajinu, ali i za Centralnu Aziju, kao i za otpornost potrošnje u Turskoj i privredni rast u Rusiji koji beleži stopu veću od očekivane usled rasta državne potrošnje na vojsku i socijalne transfere. 

Isključujući Rusiju i Ukrajinu, u 2023. se predviđa privredni rast regiona za tri odsto. Uprkos tome, rast je i dalje slabiji u poređenju sa dugoročnim prosekom iz perioda pre izbijanja pandemije. 

U celini, očekuje se da će u 2023. ekonomski rast u polovini zemalja Evrope i Centralne Azije biti sporiji ili skoro nepromenjen u odnosu na 2022.

U 2024. i 2025. očekuje se rast po stopi od 2,6 godišnje zbog slabije ekspanzije u EU, najvećem trgovinskom partneru ovog regiona, zatim visoke inflacije, restriktivnijih uslova finansiranja i negativnih efekata ruske invazije na Ukrajinu.

"Preklapanje šokova koji su posledica ruskog napada na Ukrajinu, krize troškova života i klimatskih rizika stvara enormne izazove za Evropu i Centralnu Aziju", rekla je potpredsednica Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije Antonela Basani.

"Biće neophodan nov pristup kako bi ove zemlje ponovno oživele rast  produktivnosti, ostvarile bolje ekonomske i socijalne rezultate, unapredile otpornost i ubrzale napore usmerene na dekarbonizaciju ekonomije", zaključila je Basani.

Negativni rizici opterećuju buduće izglede tržišta u nastajanju i ekonomija u razvoju Evrope i Centralne Azije.

Visoka inflacija može ostati prisutna u uslovima pojačane kolebljivosti globalnih robnih tržišta i rasta cena energenata. 

Rastuća ograničenja u pristupu izvorima finansiranja mogu dovesti do veće nestabilnosti i restriktivnosti na globalnim finansijskim tržištima. 

Akcija "Bolja cena" zaživela u više od 2.500 objekata širom Srbije

Privredni rast je od 2020. do 2024. slabiji nego u bilo kom drugom petogodišnjem periodu od 1990. naovamo, a mogao bi i dodatno da uspori.

"Fiskalni deficiti su ove godine uglavnom nepromenjeni, iako su države ranije planirale da sprovedu fiskalnu konsolidaciju nakon značajnog povećanja javne potrošnje u prethodnih nekoliko godina usled pandemije kovida i krize troškova života", izjavio je glavni ekonomista Svetske banke za region Evrope i Centralne AzijeIvajlo Izvorski.

"Rastući troškovi koje izazivaju starenje stanovništva, veće otplate kamata, ulaganja neophodna radi ublažavanja klimatskih promena i prilagođavanja na njih, kao i potreba za otklanjanjem posledica drugih istovremenih kriza vršiće pritisak nesmanjenog intenziteta na državne budžete", dodao je on.

Ekonomija Ukrajine će ove godine najverovatnije ostvariti rast od 3,5 odsto nakon kontrakcije od 29,1 odsto zabeležene u 2022, godini i to zahvaljujući stabilnijem snabdevanju električnom energijom, rastu državne potrošnje, nastavku podrške donatora, boljoj žetvi i preusmeravanju dela izvoza preko zapadnih granica te države.

U Turskoj se ove godine očekuje rast od 4,2 odsto, što odražava smanjenu neizvesnost u pogledu javnih politika i otpornost potrošačke tražnje. 

Međutim, tempo rasta će se u 2024. i 2025. verovatno usporiti na prosečnih 3,5 odsto uz hlađenje domaće tražnje usled povećanja kamatnih stopa i postepene fiskalne konsolidacije. 

U Rusiji, rast državnih rashoda i otpornost potrošnje verovatno će dovesti do rasta od 1,6 odsto u 2023, nakon čega će se ova stopa sniziti na 1,3 odsto u 2024. i 0,9 odsto u 2025. zbog ograničenih kapaciteta i usporavanja potrošačke tražnje.

Rast srpske ekonomije: Najveći doprinos rastu BDP-a od građevinarstva

U Centralnoj Aziji se ove godine očekuje jačanje rasta na 4,8%, nakon čega bi, prema projekcijama, stopa rasta u 2024. i 2025. trebalo da se zadrži na prosečnih 4,7 odsto, i to pod pretpostavkom da dođe do usporavanja inflacije.

Snažnija trgovinska razmena i veći prilivi novca i ljudi nastavljaju da podstiču ekonomsku aktivnost u pojedinim ekonomijama, i to naročito u zemljama Centralne Azije i Južnog Kavkaza.

Jermenija, Gruzija i Tadžikistan već drugu godinu za redom beleže najviše stope rasta u ovom regionu.