UNA pita: Kada ste poslednji put dobili povišicu i zašto je u Srbiji sramota tražiti nagradu za rad?

Koliko je samo bilo poskupljenja tokom ove godine, verovatno da ćete se teško setiti, ali ono što svi pamte jeste kada su dobili povišicu. više od polovine zaposlenih nije dobilo povećanje plate tokom 2023, niti je očekuje, dok tek 16 odsto njih veruje da bi povišica možda i mogla da usledi do kraja godine, pokazuje istraživanje portala Infostud. Zašto lični dohoci u srpskim firmama najčešće ne prate rast inflacije, ali i zašto se zaposleni ustručavaju da traže ono što zaslužuju, istraživao je Zvonko Ninkov.

"Podigli mi platu!", tom rečenicom mogao je tokom protekle godine da se podiči tek svaki peti ispitanik, dok je svaki deseti dobio manju korekciju zbog inflacije. U isto vreme, anketa je pokazala da je onima koji traže posao postala najvažnija visina plate, dok su međuljudski odnosi pali na drugo mesto.

"To je sve uslovljeno ovom ekonomskom krizom, nije sve tako stabilno kao što je bilo pre dve godine, recesija, naravno, i sve veća potrošnja koju naši građanu imaju. Tako je i visina zarade izbila na prvo mesto", kaže Miloš Turinski iz Infostuda.

U nekim kompanijama podrazumeva se da posle izvesnog vremena sleduje i bolja plata, objašnjava Turinski. U drugima, povišica je uslovljena zalaganjem, zaduženjima i obimom posla, ali još češća situacija je da sve zavisi od volje nadređenog i smelosti radnika da traži više novca.

"Ja mislim da je još veći problem što ljudi znaju da su zaslužili ali neće da pitaju jer misle da je to sramno. Često ćemo otići na razgovor, a da ne pitamo ni osnovna pitanja - način rada, radimo li vikendom ili ne - jer, kao možda je neumesno. Često puta su bili odbijeni, verovatno, i onda ljudi izgube volju da bi pitali. Misle da ne vredi da pitaju. Boje se, pod broj jedan, da ne ostanu bez posla. Druga stvar, 90 odsto njih radi na ugovor. Šest meseci, pa šest, pa ih ucenjuju na razne načine, pa ljudi ćute", smatra Turinski.

Mali: Ima novca u državnoj kasi za povišice i pomoć građanima

A ta ćutnja mogla bi biti posledica onoga što se ne gaji u našem vaspitanju, a to je - asertivnost.

"Asertivnost podrazumeva tzv. pozitivnu agresivnost, sposobnost da samog sebe zastupaš, a da ne ugroziš drugoga. To u našem vaspitanju i našoj kulturi nije negovano i čak je vrlo često i suzbijano. Roditelji od najmanjih nogu ne dozvoljavaju deci da imaju svoj glas i da kažu nešto, a u kasnijim godinama to može imati posledice da ne možete da se izborite za sebe onda kada mislite da je to potrebno", psiholog Radmila Bulić Vojović.

Iako deluje da poslodavci to dobro znaju i koriste, ne znači da su oni bezbrižni. Naime, u Infostudovom istraživanju više od dve trećine ispitanika reklo je da namerava da promeni posao naredne godine. Dakle, poslodavci, sada znate kako da zadržite te dve trećine zaposlenih - i pre nego što sami pitaju za povećanje plate.