Zavisnost od Kine mora da prestane: Nemačka gradi svoju prvu rafineriju litijuma u Biterfeldu

Evropa je zavisna od Kine kada je reč o litijumu, zbog čega se u Nemačkoj gradi prva i verovatno najveća rafinerija za preradu te sirovine na Starom kontinentu.  Kako piše Dojče vele (DW), Evropa na putu ka "zelenoj budućnosti" ima problem - industriji su potrebne sirovine, a da bi se napredovalo u proizvodnji baterija, sirovine kao što je litijum od suštinskog su značaja.

Rudarenje litijuma: Šolc dolazi u Beograd, planirano potpisivanje memoranduma o sirovinama

Međutim, navodi se, hemijska prerada sirovina u materijale pogodne za baterije je komplikovana i zato bi nova litijumska rafinerija u Biterfeldu na istoku Nemačke mogla da postane ključ za nove lance snabdevanja i prva te vrste u Evropi.

Trenutno, u frankfurtskoj laboratoriji kompanije "AMG litijum", hemičari testiraju i prate procese koje su razvili za preradu litijum-hidroksida, traže načine za uklanjanje nečistoća iz sirovine, a ono što smisle u laboratoriji, kasnije će se reprodukovati u industrijskom procesu.

Dojče vele piše da prerada litijuma u toj firmi počinje u Brazilu, iskopavanjem spodumena, vrste kamena koji sadrži dragoceni litijum, a koji se u Brazilu drobi i prerađuje.

"U prvoj fazi, brodom šaljemo spodumen-koncentrat u Kinu. Razlog za to je što za sada nema druge rafinerije koja može da preradi taj materijal", objašnjava za DW Štefan Šreder predsednik upravnog odbora firme "AMG litijum". 

Vučić: Iskopavanja litijuma ne može da bude bez najviših ekoloških standarda

Dodaje da se zatim iz Kine tehnički nedovršen proizvod vraća nazad u nemački Biterfeld, gde se prerađuje do konačnog kvaliteta potrebnog za baterije, što je mesto gde bi trebalo da bude podignuta nova rafinerija.

"AMG litijum" tu priprema industrijsku proizvodnju, između ostalog i zato što tu ima mesta za planirano širenje pogona, a još uvek se finalizuju detalji verovatno najveće litijumske rafinerije u Evropi. 

Ta rafinerija će u početku proizvoditi čak 20.000 tona litijum-hidroksida godišnje.

Međutim, zbog pada cena litijumskih proizvoda, investiranje je postalo teže. 

Kompanija Rio Tinto: Nije tačno da će 100.000 ljudi biti raseljeno zbog Jadra

"Trenutno su ljudi veoma oprezni kada je reč o ulaganju novca u litijumske projekte. Na aktuelnom nivou cena teško je opravdati investiciju" kaže Šreder.

Za ovo postrojenje AMG je dobio 5,5 miliona evra od nemačke pokrajine Saksonije-Anhalt, navodi DW i dodaje da i neke druge evropske vlade žele da obezbede subvencije za izgradnju sopstvene infrastrukture za preradu važne sirovine.

Kako se dalje navodi, nedavno je stupio na snagu Evropski zakon o tzv. kritičnim sirovinama, koji bi trebalo da smanji zavisnosti EU u lancima snabdevanja i u kome se postavlja cilj da se u Evropskoj uniji do 2030. godine 10 odsto materijala vadi, 40 odsto prerađuje i 15 odsto reciklira, a plan je da nikad više od 65 odsto neke sirovine ne dolazi iz jedne jedine zemlje-snabdevača.

Dojče vele ističe da će litijumska rafinerija AMG u Nemačkoj verovatno doprineti postizanju tih ciljeva, kao i da su prvi ugovori sa kupcima širom Evrope već potpisani.

"Litijum je naše blago, naše belo zlato": Da li je Srbija spremna da se odrekne svoje budućnosti?