Članice EU bez dogovora o ograničenju cena ruske nafte

Članice Evropske unije nisu u četvrtak uspele da se dogovore oko predloga G7, grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta, da se cena ruske nafte ograniči na 65 do 70 američkih dolara po barelu.

Odluku o tome trebalo je da donesu resorni ministri 27 članica Unije na sastanku u Briselu.

Neke članice traže i kompenzaciju

Iako je sastanak održan, članice Unije nisu uspele da nađu zajednički jezik oko ograničenja cena ruske nafte koja se izvozi morskim putem. Za neke je, naime, predložena maksimalna cena bila previsoka, dok je za druge bila preniska.

Prema pisanju Rojtersa, koji se poziva na diplomatske izvore, ukupno se šest članica Unije na sastanku u Briselu u četvrtak suprotstavilo predlogu G7, kojeg je prihvatila i Evropska komisija.

Poljska, Litvanija i Estonija smatraju da je predložena cena previsoka i da će ruskim naftnim kompanijama i dalje omogućavati velike profite.  

U Varšavi su izračunali da je realan trošak proizvodnje barela nafte 20 dolara. Zato su predložili da se cena ruske nafte ograniči na najviše 30 dolara po barelu. 

S druge strane, Grčka, Kipar i Malta, u kojima je registrovan veliki broj brodskih kompanija koje prevoze rusku naftu, smatraju da je predložena cena premala. Strahuju da bi se mnoge brodarske kompanije mogle preregistrovati u panamske ili liberijske, što bi ugrozilo privredu tih zemalja.

Zato su, piše Rojters, te tri države zatražile kompenzaciju.

Očekuje se da će se dogovor o ograničenju cena ruske nafte na nivou EU postići narednih dana.

'Energetski razvod' Evrope i Rusije 

EU je u fazi "energetskog razvoda" od Rusije. Pre ruske invazije na Ukrajinu, EU je oko 30 posto nafte i oko 40 posto gasa uvozila iz Rusije.

EU je šestim paketom sankcija odlučila uvesti zabranu uvoza ruske nafte morskim putem do kraja ove godine. Izuzetak od tog pravila su Mađarska, Slovačka i Češka, koje nemaju izlaz na more i koje do daljnjega mogu da nastave uvoziti rusku naftu putem naftovoda.

S obzirom na to da je EU glavno izvozno tržište za rusku naftu, u Briselu veruju kako će sankcije na naftu smanjiti prihode od prodaje "crnoga zlata" ruskih naftnih kompanija u državnom vlasništvu i ruskoga budžeta, a time i volju Moskve da nastavi ratovati u Ukrajini.

Ruskom naftom već se trguje u sklopu granica koje je zacrtao G7

Rusija je proteklih meseci deo svog izvoza nafte prebacila na treća tržišta, posebno u Kinu i Indiju. Ali naftu na tim tržištima prodaje po diskontnoj ceni. Osim toga, prema Indiji nema ni naftovoda, što na kraju povećava cenu nafte. 

Inače, ruskom se naftom trenutno, prema dostupnim podacima, trguje po ceni od 68 dolara po barelu. To je već u sklopu granica koje je odlučila da postavi grup G7.

Kada je reč o gasu, EU nije uvela sankcije na ruski ga. Ipak, snabdevanje gasom Unije iz Rusije u ovoj se godini znatno se smanjilo.

Razlog su zahtev ruskog predsednika Vladimira Putina da se isporuke ruskoga gasa plaćaju u rubljama, zatim povremeni prekidi u isporukama tog energenta i nedavne eksplozije u gasovodima Severni tok 1 i 2, koji Rusiju preko Baltika povezuju s jemačkom.