Đedović i Miščević potpisale dva granta sa KfW: Oko 10 miliona evra za rekonstrukciju daljinskog grejanja

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević potpisale su danas dva granta u vrednosti od blizu 10 miliona evra sa Nemačkom razvojnom bankom KfW za drugu fazu programa "Obnovljivi izvori energije - razvoj tržišta biomase u Srbiji".

Projekat će obezbediti finansiranje izgradnje i rekonstrukcije do pet sistema daljinskog grejanja koji zamenjuju zagađujuća i neefikasna fosilna goriva, a u njemu će učestvovati opštine Prijepolje, Novi Pazar, Majdanpek, Bajina Bašta, Niš i Rača.

Događaju su prisustvovali predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, komesar Evropske unije za susedsku politiku i proširenje Oliver Varheji i ambasadorka Nemačke Anke Konard. Đedović Handanović je izjavila da je neophodno da brinemo ne samo odakle dobijamo električnu energiju već i toplotnu.

"Država podržava ulaganja u toplane kako bismo smanjili rasipanje energije, odnosno kako bismo povećali energetsku efikasnost, kako bismo omogućili korišćenje energenata koji ne zagađuju vazduh i pouzdano i kvalitetno grejanje za građane po održivim cenama", rekla je ministarka.

Dugovanje prema državi koje nikad ne zastareva: Postoje reprogrami, ali otpisa nema

Kako je navela, prva faza projekta završena je ove godine uz podršku vlada Nemačke i Švajcarske, kada je puštena u rad toplana na biomasu u Majdanpeku.

"Godinama unazad EU je najvažniji trgovinski partner Srbije, najveći investitor i donator", istakla je Đedović Handanović.               
Podsetila je da je EU podržala izgradnju gasovoda Srbija - Bugarska, razvoj prenosne mreže, olakšice za energetski ugrožene kupce, kao i rekonstrukciju hidroelektrana.

Kao glavne benefite realizacije druge faze projekta, ministarka navodi zdravije i jeftinije grejanje za građane, gubitke na mreži koji će biti manji za osam odsto i smanjenje emisije ugljen-dioksida za oko 88 odsto, dok će smanjen emisije sumpor-dioksida biti za čak 99 odsto.

"Omogući će pre svega prelazak na palaćanje potrošene energije prema potrošnji što je važno sa aspekta uštede energije i odgovornijeg ponašanja kada je u pitanju trošenje električne energije", poručila je.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević rekla je da se druga faza projekta odnosi na dodavanje kapaciteta postojećim toplanama i stavljanje novih kotlova u kotlarnicama. Kako je navela, prva faza projekta dovela je do smanjenja emisije ugljen-dioksida i sumpor-dioksida.

"To je ono što proističe iz svih projekata koje dogovaramo sa EU i svakom pojedinačnom državom", rekla je ministarka.

Završetak projekta u opštinama se očekuje za oko godinu dana, a primarni cilj je da 90 odsto proizvodnje energije dolazi iz održivih izvora, prvenstveno od biomase drvne sečke.

Vrednost projekta iznosi 32 miliona evra, od čega su grantovi u iznosu od 9 miliona evra iz Regionalnog programa EU za energetsku efikasnost u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan, dva miliona evra od Vlade Nemačke i milion evra iz Instrumenta EU za pretpristupnu pomoć, kao i zajam u iznosu od 20 miliona evra od Nemačke razvojne banke KfW.

Vlada Srbije je 2019. uz podršku KfW-a započela program "Razvoj tržišta biomase u Srbiji", koji je za cilj imao promociju korišćenja biomase u sistemima daljinskog grejanja.

Prva faza programa, vredna 27 miliona evra, obuhvatila je opštine Mali Zvornik, Priboj, Novi Pazar i Majdanpek, koje su prebacile svoje sisteme daljinskog grejanja na drvnu masu.

Druga faza programa ima za cilj proširenje inicijative na zainteresovane opštine radi obezbeđivanja sigurnosti, efikasnog i ekološki prihvatljivog grejanja za potrošače priključene na sisteme daljinskog grejanja.

Italija u velikom problemu: Mladi radnici beže u inostranstvo