Đedović: Uz pomoć Norveške do reforme energetskog sektora

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Ðedović izjavila je danas u Oslu, nakon sastanka sa državnim sekretarom u Ministarstvu gasa i energetike Norveške Andreasom Bjelandom Eriksenom, da Srbija može mnogo da nauči od Norveške o tome kako da na najbolji mogući način iskoristi potencijale obnovljivih izvora energije, kao i da je cilj da se naš enegetski sistem stabilizuje u naredne dve godine.

Ðedovićeva, koja boravi u Norveškoj u okviru dvodnevne posete državne delegacije na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, rekla je novinarima da je Norveška zaista energetski gigant po pitanu hidroenergije, ali i nafte i drugih prirodnih resursa, koje su iskoristili na najbolji mogući način.

Reforma energetskog sektora

"Da vidimo kako mi to možemo isto da uradimo u hidro sektoru, ali i drugim i kako na održiv način da planiramo buduća ulaganja u energetski sektor", istakla je ona.

Ðedovićeva kaže da moramo da budemo odlučni kada je reč o dekarbonizaciji i u energetskoj tranziciji, zbog čega moramo da završimo reformu energetskog sektora.

Podsetila je da je Norveška počela pre 30 godina time da se bavi i uvela profesionalni menadžment u svoje energetske kompanije.

Istakla je da su stvorili klimu povoljnu klimu za ulaganja u njihov enegetski sektor, ali tako da njihovi prirodni resursi ostanu u njihovom vlasništvu i da oni imaju najviše koristi od toga.

Ministarka je rekla da su predsednik Vučić i premijerka Brnabić apsolutno posvećeni zelenoj tranziciji i da se zato pravi plan za reformu enegetskog sketora, kako bi imali održiviji i čistiji sistem, kao i zdraviju sredinu za decu.

"Nema brzih rešenja, ali dobrim planiranjem mogu Norvežani da nam pomognu da dođemo do dugoročnih rešenja i zajedno sa partnerima iz Norveške već radimo na tome da dođemo do stabilizacije sistema u naredna 24 meseca", rekla je Ðedovićeva.

Kaže da već imamo dobre rezultate i da je cilj da se do 2030. poveća nivo energije iz solara, vetra i hidro sektora, a sve kako bi dekarbonizovali naš energetski sektor do 2050. i da bi i privreda i građani imali sigurno snabdevanje.

Nije bilo reči o konkretnim projektima nego o regulatornom okviru

Ona je rekla da nije bilo tokom sastanka reči o konkretnim projektima već pre svega o regulatornom okviru, koji je prvi korak.

Kazala je da je cilj da se u narednom periodu uloži između 14 i 33 miljarde evra u naš energetski sektor, što će zavisiti od toga za koji se scenario ulaganja budemo odlučili, u kratkom, srednjem i dugom roku.

Ministarka je naglasila da se planiraju ulaganja u 2023. već od dve milijarde evra.

Na pitanje novinara da prokomentariše proteste u Beogradu protiv Rio Tinta, rekla je da sve što ima veze sa našim prirodnim resursima ne treba da se politizuje i naglasila da je za vladu životna sredina jedan od prioriteta i da to pitanje ne treba koristiti za sticanje političkih poena.

"Litijum je kritičan materijal za svet i Evropu jer je ključan za razvoj obnovljivih izvora energije i da bi smanjili štetne gasove. Hoćemo da naš sistem bude čistiji. Predsednik je rekao - tačka jeste stavljena", rekla je ona i napomenula da je potencijal tog resursa samo u 2022. godini između tri i 10 milijardi evra.

A zamislite samo koliko je potencijal do 2050. godine, dodala je ministarka.