EU do 2027. zabranjuje uvoz ruskog gasa: Stručnjaci za UNU objašnjavaju šta to znači za energetsku stabilnost Srbije

U jeku borbe za NIS, Srbija je pred još jednim energetskim izazovom. Evropska unija zvanično je objavila da će do 2027. godine potpuno zabraniti uvoz ruskog gasa kako bi smanjila energetsku zavisnost od Rusije. 

Šta ta odluka Brisela znači za našu zemlju? Iako država poručuje da je pitanje gasa manje brine od pitanja nafte, upućeni kažu da ne treba olako uzimati odluku Brisela da zavrne ventil. 

Da li politika velikih sila i situacija sa NIS-om prete bezbednosti Srbije? Stručnjaci za UNU analiziraju šta stoji iza pritisaka

Lavrov: Ne može da dođe do nacionalizacije NIS-a bez obostrane saglasnosti

Zabrana uvoza ruskog gasa u Evropsku uniju će se, poručuju, odraziti i na našu zemlju budući da nam gas iz Rusije stiže preko teritorije zemlje članice, tačnije preko Bugarske. 

U Udruženju za gas Srbije ocenjuju da su druge mogućnosti za isporuku plavog energenta u našu zemlju - malo verovatne. 

"Evropska unija ne dozvoljava da se uđe najkraćim kanalom preko Bugarske, pa šta bi trebalo sada da dozvoli, a zabranjuje, da se sa bilo koje strane dopremi ruski gas. To ne bi moglo, mi možemo da dobijemo ruski gas samo preko Balkanskog tj. Turskog toka. Ukoliko mi ne bismo imali ruskog gasa nama bi sve toplane ovde u Srbiji stale, nama bi mnoge industrije stale, prema tome mislim da bi to bilo katastrofalno jer mi nemamo drugih izvora", objašnjava za UNU Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas Srbije. 

Ipak, mesta za optimizam ima, kažu u Privrednoj komori Srbije, jer sporazum Evropskog saveta i Evropskog parlamenta ne znači nužno da će biti zabranjen i tranzit ruskog gasa prema zemljama, koje nisu članice Evropske unije.

To je i dalje pod znakom pitanja, ali bi, ocenjuju naši sagovornici, Srbija svakako trebalo da smanji energetsku zavisnost od Rusije kako bi osigurala stabilno snabdevanje u godinama koje dolaze.

"Srbija se mora orjentisati na diverzifikaciju snabdevanja gasom. Mislimo na izvore, pre svega, snabdevanja i na činjenicu da morate imati različite pravce snabdevanja. Kada govorimo o tim izvorima, dakle, odakle dolazi gas, rusko učešće je ranije bilo blizu 100 odsto, sada je ono negde na 80, 85 odsto, povećan je priliv gasa iz Azerbejdžana", kaže za UNU Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. 

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da i drugi pravci snabdevanja gasom idu preko teritorije država članica Evropske unije kojima je Srbija okružena, kažu stručnjaci.

Zato je, poručuju, u ovom trenutku najvažnije imati dobre političke odnose sa Briselom, posebno zbog toga što pitanje snabdevanja nije više samo energetsko, već i političko.

Amerika produžila Lukoilu licencu za pregovore o prodaji imovine: Rok do 17. januara

Krajnji rok za NIS 15. januar: U opticaju tri moguća scenarija, neizvesnost ostaje najveći problem