Problem bi se mogao da se pojavi sredinom sledeće godine, kada se budu pravile zalihe gasa za sledeću zimu
Evropska unija je spremna da pokrije svoju potražnju za gasom tokom sledeće sezone grejanja čak i bez priliva gasa iz Rusije, ocenjuju makroekonomisti Rajfajzena u svojim Dnevnim finansijskim vestima od četvrtka.
Naime, zbog manje potrošnje gasa nego prošle godine i zbog jačeg dotoka tečnog prirodnog gasa (LNG), cilj EU da se skladišta plina popune barem 80 posto ispunjen je pre oktobarskog roka.
Zato bi gasa, ocenjuju, trebalo da bude dovoljno do završetka sezone grejanja, ali uz pretpostavku nešto manje potrošnje tog energenta.
"Procenjujemo da bi evropska skladišta gasa na kraju prvog tromesečja 2023. trebalo da budu popunjena otprilike na 22 posto kapaciteta, uz određene uslove, poput pada potražnje od 15 posto u 2022., dotoka LNG-a od otprilike 10 milijardi kubnih metara mesečno u drugoj polovini 2022. te, naravno, uz relativno blagu zimu", ističu stručnjaci Rajfajzena.
Smatraju i da je odlukom da na neodređeno vreme obustavi rad gasovoda Severni tok 1 Rusija iskoristila jednu od svojih poslednjih karata u energetskom ratu s Evropom.
"Vreme donošenja takve odluke poklopilo se sa zelenim svetlom zemalja G7 za uvođenjem ograničenja cena ruske nafte, što verovatno nije slučajnost", napominju analitičari Rajfajzena.
Dodaju i kako Rusija nastavlja da isporučuje gas Evropi, ali preko Ukrajine, i to otprilike 1,2 milijarde kubnih metara mesečno, kao i preko Turskog toga, oko 1,1 milijardi kubika na mesec.
Ipak, napominju, to ne znači da su problemi u snabdevenosti gasom rešeni. Oni bi, naime, do izražaja mogli da dođu sledeće godine. Za početak, dosta će toga da zavis od geopolitičkih dešavanja.
"Verujemo da će se preostala ponuda, koja se delimično smanjuje u EU (odnosno u Mađarskoj, Austriji i Italiji) i zemljama koje nisu članice EU (Srbija i Crna Gora), takođe suočiti s rastom rizika od prekida u snabdevanju u slučaju povećanog pritiska Zapada na ruski energetski sektor", upozoravaju analitičari Rajfajzena.
Uz to, EU mora obezbediti više LNG-ja kako bi pokrila svoju potrošnju sledeće godine, napominju u svojim dnevnim prognozama.
"Situacija na evropskom tržištu gasa mogla bi se dogodine dodatno pogoršati. Prema našim projekcijama, evropska skladišta gasa mogla bi da budu popunjena na samo 63 posto kapaciteta pre zime 2023/24. godine, u odnosu na oko 90 posto ove godine, što bi zahtevalo veće uštede gasa preko dodatnog smanjenja potražnje i većeg oslanjanja na alternativne izvore energije. Očekuje se povećanje LNG-a na 47 posto ukupne potrošnje u 2023. godini, u odnosu na 35 posto u 2022. godini", stoji u analizama Rajfajzena.
Uz blaže vreme tokom prošle zime, potrošnja gasa u EU u prvom tromesečju ove godine pala je osam posto na godišnjem nivou, dok je pad potrošnje u drugom ovogodišnjem tromesečju iznosio 16 posto.
To pokazuje, napominju analitičari Rajfajzena, da je Evropa doživjela pad potražnje za gasom izazvan visokom cenom tog energenta. Kažu i kako očekuju da će pad potražnje ubrzati u drugoj polovini godine.
"Na godišnjem nivou, pad potrošnje gasa od 20 posto u drugoj polovini ove godine ostvario bi ciljeve EU za smanjenje potrošnje gasa u 2022. godini, bez potrebe za uvođenjem racionalizacije gasa", poručuju analitičari Rajfajzena.
Inače, terminski ugovori za gas (TTF) trenutno pokazuju nivo cene od oko 190 evra po megavatčasu u četvrtom tromesečju ove i prvom tromesečju sledeće godine, te od 160 evra po megavatčasu za period između drugog i četvrtog tromesečja 2023. godine.
Ali stručnjaci Rajfajzena kažu da bi visok nivo popunjenosti skladišta gasa i pad potražnje za gasom zbog visokih cena trebalo značajno da smanje premiju rizika ugrađenu u evropske cene gasa. Zato očekuju da će se cena gasa na evropskom tržištu kretati u rasponu od 100 do 150 evra po megavatčasu u četvrtom ovogodišnjem tromesečju i od 100 evra po megavatčasu u prvom tromesečju sledeće godine.
Međutim, evropske cene gasa mogle bi ponovno da skoče u trećem tromesečju sledeće godine, i to na novo iznad 200 evra po megavatčasu, kao što se dogodilo ovog leta. Razlog tome biće pokušaj da se popune skladišta gasa za sledeću zimu na bar 80 posto kako bi se privukla potrebna količina LNG-a.
"Shodno tome, očekivali bismo kretanje cene gasa između 150 i 200 evra po megavatčasu u drugoj polovini 2023. godine. Osim vremena, ključni faktor rizika je dotok LNG-a. Dakle, razvoj potražnje za gasom u Aziji (odnosno potražnja gasa u Kini) s dostupnošću nove ponude LNG-a (novi LNG projekti u SAD-u, Norveškoj i Mozambiku) imali bi direkta uticaj na evropske cene gasa zbog većeg oslanjanja Euvrope na snabdevanje LNG-jem", zaključuju analitičari Rajfajzena u svojim analizama.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.