Gužva na Baltiku: Tri zemlje istraživale zajednički curenje gasovoda, tim se raspao

Zajednički tim istražitelja iz Nemačke, Švedske i Danske prestao je da postoji i pre nego što je počela objedinjena istraga događaja koji su doveli do havarije gasovoda Severni tok 1 i 2, javljaju nemački mediji pozivajući se na izvore iz vlade.

Razlog raspada zajedničke istrage je odbijanje Švedske da deli poverljive informacije sa drugim državama, što bi, prema odredbama Evropske agencije za saradnju na polju krivičnog prava, bila obaveza vlade u Stokholmu.

Švedska odbila da daje poverljive informacije

"Švedska je odbila predlog za formiranje Zajedničkog istražnog tima pod okriljem agencije Evrodžast jer bi takva zajednička istraga uključivala sporazume prema kojima bi Švedska bila obavezna da deli informacije iz sopstvene istrage koje smatra poverljivim", rekao je šef švedskog istražnog tima Mats Ljundkvist.

"Ovakve poverljive informacije iz naše istrage direktno su povezane sa nacionalnom bezbednošću", rekao je Ljundkvist švedskim medijima.

Odmah posle Šveđana, iz zajedničkog tima povukli su se i Danci, čime je ideja da će havariju Severnog toka istraživati bilo kakav međunarodni tim nepovratno propala.

Nemačka federalna policija okončala je prvu fazu istrage sabotaže Severnog toka 1 i 2 i predala nalaze na dalju analizu, rekla je portparolka nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova, četiri dana pošto su se ronioci Bundesvera spustili na dno Baltika, kako bi pokušali da prikupe dokaze.

Na fotografijama koje su načinili podvodni dronovi Bundesvera vide se osam metara široke pukotine na cevima gasovoda, što, kako navode nemački eksperti, može biti jedino rezultat podmetnutih eksplozija, pišu nemački mediji.

Odmah zatim, nemačko tužilaštvo otvorilo je istragu o "detoniranju eksplozivne naprave", "protivustavnoj sabotaži", uz naznaku da se radi o istrazi "od posebne važnosti".

Sabotaža ili slučajnost?

Gasovodi Severni tok 1 i 2 su 26. septembra pogodile četiri eksplozije, koje su zabeležili i seizmički aparati. Prema procenama, snaga eksplozija odgovara detonaciji 500 kilograma trinitrotoluola.

Posle eksplozija, netaknuta je ostala samo jedna cev gasovoda Severni tok 2.

Eksplozije su se dogodile u granicama danske i švedske ekonomske zone na dubini od oko 80 metara, što je stručnjake navelo na zaključak da je cela akcija mogla biti izvedena na nekoliko načina.

Prema prvom scenariju, eksplozije su rezultat podvodnih mina, koje su na cevi gasovoda mogli da postave ronioci ili podmornice i koje mogu biti aktivirane mesecima ili čak godinama pošto su postavljene. Eksplozije su, takođe, mogle biti rezultat naprava koje su postavili podvodni dronovi.

Švedski tim posumnjao na sabotažu

Švedski tim istražitelja potvrdio je da su gasovodi Severni tok 1 i 2 oštećeni u eksplozijama, navodeći da je, tokom prethodnih dana, "pojačana sumnja" da se radi o sabotaži.

"Potvrđujemo da je bilo detonacija na Severnom toku 1 i 2 unutar švedske ekonomske zone u kojima je pričinjena znatna šteta na gasovodu. Istraga mesta eksplozije pojačala je sumnju da se radi o sabotaži", naveo je šef istražitelja Mats Ljundkvist.

Šef švedskih istražitelja je takođe naveo da su na mestu eksplozije pronađeni dokazi koji će biti dodatno ispitani, ističući da se radi o "veoma osetljivom slučaju".

Potvrđene su ranije tvrdnje seizmologa u Švedskoj i Danskoj, koji su odmah nakon ovih događaja 27. septembra registrovali snažne podvodne eksplozije. U istrazi, koja je počela pre nedelju dana, učestvovali su i policija, Obalska straža i oružane snage.

Šveđani, za sada, nisu identifikovali moguće počinioce sabotaže, navodeći da će u nastavku istrage biti jasno da li će biti pokrenuti sudski procesi.

Dvadeset radnih dana za ruski zahtev za pokretanje istrage

Rusko ministarstvo spoljnih poslova zatražilo je u četvrtak objašnjenja od Danske, Švedske i Norveške zbog čega vlasti u Moskvi i kompanija "Gasprom" nisu uključeni u istragu o eksplozijama u kojima su onesposobljeni gasovodi Severni tok 1 i 2.

"Rusija, naravno, neće priznati kvazirezultate takve istrage, ukoliko ne budu uključeni ruski stručnjaci", saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova nakon sastanka da diplomatama iz ove tri države.

Ruska reakcija je usledila pošto su danske vlasti obavestile kompaniju "Nord strim AG", koja je vlasnik gasovoda, da neće moći da pošalje istražitelje do okončanja zvaničnih istraga.

"Ukoliko pozivi na saradnju i dalje budu ignorisani, smatraćemo da ove tri evropske zemlje nešto kriju ili prikrivaju počinioce terorističkog napada", saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.

Nemački Špigel je objavio da su SAD letos upozorile nekoliko evropskih zemalja da postoji mogućnost napada na Severni tok 1 i 2, ali su ta upozorenja bila neodređena i iz njih se nije moglo zaključiti ko bi to mogao učiniti.

Rad gasovoda "Severni tok" obustavljen je krajem avgusta zbog problema sa remontom "Simensovih" turbina, ali su cevi ostale napunjene gasom. Druga trasa ovog gasovoda, "Severni tok 2", vredna 11 milijardi dolara, izgrađena je prošle godine, ali zbog niza političkih razloga nikada nije puštena u komercijalnu upotrebu.

Ruski "Gasprom" je platio polovinu troškova izgradnje, dok su ostatak troškova finansirali britanski Šel, austrijski OMV, francuski Anži, te nemačke kompanije Uniper i Vinteršel DEA, piše RTS u svojoj analizi.