LNG terminal jedan je od glavnih hrvatskih aduta u novoj evropskoj igri pokera

Nekoliko infrastrukturnih projekata u Hrvatskoj je bilo toliko sporno kao LNG terminal u Omišlju na Krku. Međutim, malo se infrastrukturnih projekata pokazalo toliko korisnim za Hrvatsku i širi region.

S obzirom na geopolitičke prilike u kojima živimo, nema sumnje da će značaj LNG terminala rasti u budućnosti.

U moru infrastrukturnih projekata koji su se u Hrvatskoj realizovali u proteklih trideset godina, bilo je svega i svačega. Pogoci i promašaji. Gradili smo i mostove koji nikuda ne vode, kao i puteve koji povezuju nikoga i ništa.
 

Decenijama je izgradnja auto-puteva za Hrvate imala kultni značaj

Ipak, decenijama je Hrvatima na prvom mestu, i to s pravom, bila izgradnja auto-puteva. Kao turistička zemlja, većina gostiju dolazi automobilima, a saobraćajna infrastruktura je do pre dvadesetak godina više odgovarala saobraćaju vagona i zaprega nego savremenim motornim vozilima.

Pravi zamah u gradnji auto-puteva počeo je u vreme Vlade Ivice Račana, ali projekat su nastavile i sve ostale hrvatske vlade. 

U poslednjih dvadesetak godina izgradili su oko hiljadu kilometara auto-puteva pa se danas mogu samo složiti sa ocenama da imaju jednu od najboljih mreža brzih saobraćajnica u Evropi.

Za razliku od drugih tranzicionih zemalja, svoje su auto-puteve gradili sami. Preciznije, godinama su se masno zaduživali za njihovu gradnju jer EU gradnju auto-puteva u vreme kada su bili kandidat, a ni kasnije, više nije smatrala nečim što bi trebalo posebno podupirati. 

Zato danas imaju i veliki javni dug koji je krajem prošle godine, prema podacima Ministarstva finansija, iznosio 79,8 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP), znatno više nego što kriterijumi iz Mastrihta dopuštaju.

Kako to obično biva, i gradnju auto-puteva pratili su skandali. Cene kilometra brze saobraćajnice skakale su u nebo, tuneli su se farbali više puta, menjale su se već utvrđene trase, a neki auto-putevi nisu ni završeni. Ipak, kada se podvuče crta, može se reći da se na projekat gradnje auto-puta na kraju isplatio.

Nacionalna teritorija Republike Hrvatske danas je povezana, a Hrvatska je saobraćajno dobro povezana i sa ostatkom Evrope. Auto-putevi su im postali glavne arterije za dotok turista, a njihova je gradnja godinama predstavljala snažan zamah hrvatskoj privredi.

Danas možemo reći da od auto-puteva ubiru saobraćajnu rentu, odnosno da su dobro iskoristili svoj saobraćajni položaj i da od toga kao država, društvo i ekonomija imaju koristi.

Opako zakazali u obnovi i gradnji železničke infrastrukture

Nakon ulaska u EU i početnog nesnalaženja, prezadužena Hrvatska okrenula se fondovima EU i iz njih je počela finansirati neke od ključnih infrastrukturnih projekata. U nekima je imala više sreće, u drugima manje.

U kategoriju onih u kojima se nisu iskazali svakako spada obnova železničke mreže i gradnja novih pruga. Zato im i danas glavna železnička mreža datira još iz vremena Austro-Ugarske, a brzina prevoza prugama takva je da će se u nizu slučajeva na odredište pre stići peške ili biciklom, nego vozom. 

Veliki delovi Hrvatske, poput Istre, još uvek ni nemaju direktnu železničku vezu sa ostatkom zemlje, a neki je delovi, poput Dubrovnika, nemaju uopšte.

Novac iz blagajne EU dobro iskoristili za gradnju Pelješkog mosta

S druge strane, među infrastrukturnim projektima koji su najvećim delom finansirani iz blagajne EU, a koji su se najviše usekli u kolektivnu memoriju, svakako spada Pelješki most koji je Dubrovnik i jug Hrvatske povezao sa ostatkom zemlje i EU. 

Tih je 2404 metara preko Malostonskog zaliva ne samo omogućilo povezivanje krajnjeg juga Hrvatske sa ostatkom zemlje i EU, nego je i ulaznica za Šengen.

Alternativa mostu je prelaženje čak četiri granična prelaza na samo 10 kilometara Jadranske magistrale kod Neuma, s graničnim kontrolama koje će uskoro postati znatno rigoroznije, ili korišćenje trajekta od Ploča prema Pelješcu. 

Za razliku od Pelješkog mosta, u hrvatskoj je javnosti znatno je manja svest o tome da je, uz pomoć EU, izgrađen i LNG terminal na Krku. 

I oko gradnje tog terminala u Hrvatskoj su se vodile žustre rasprave, baš kao što su se ranije vodile i oko Pelješkog mosta. Ipak, EU je LNG terminal uvrstila u svoje strateške projekte i pomogla njegovu gradnju sa 101,4 miliona evra bespovratnih sredstava. 

Time je stavila i tačku na raspravu treba li graditi taj ključni objekat energetske infrastrukture ili ne. 

Koristi od tog ključnog objekta u sferi energetike najviše se vide danas kada se na istoku Evrope vodi rat, a Rusija zavrće ventil za plin. Ovde valja podsetiti da Hrvatska sada spada među članice Unije koje znatno manje od drugih zavise od ruskog plina.

LNG terminal je Hrvatsku oslobodio zavisnosti od ruskog gasa

Prema podacima Vlade, Hrvatska je lani preko LNG terminala zadovoljavala čak 57 posto potreba za gasom. LNG terminal, naime, omogućuje im uvoz plina iz celog sveta, bio to Katar, Alžir, Norveška, Velika Britanija, SAD ili neka druga zemlja.

Istovremeno, samo 22 posto gasa lani su uvozili iz Rusije. To je znatno manje od, na primer, Nemačke, u kojoj je taj udeo prošle godine bio 55 posto i neuporedivo manji udeo nego u Mađarskoj, koja najveći deo svojih potreba za gasom zadovoljava uvozom iz Rusije. Znatno je manje čak i od proseka EU, u kojoj je uvoz gasa iz Rusije prošle godine pokrivao oko 45 posto potreba za tim energentom.

Hrvatska, inače, ima i vlastitu proizvodnju gasa. Domaćom proizvodnjom prošle godine su zadovoljavali 21 posto svojih potreba za gasom. Energetski stručnjaci kažu da upravo na toj komponenti treba raditi jer se hrvatska proizvodnja gasa može povećati.

Ali hajde da se sada fokusiramo na ruski gas i LNG terminal. Ne tako davno, zavisnost Hrvatske od ruskog gasa bila je mnogo veća i iznosila je, prema nekim procenama, 40 odsto, a prema drugima znatno više.

Uostalom, kako je to izgledalo u praksi najbolje je pokazala rusko-ukrajinska kriza iz sada već daleke 2009. godine, kada je Rusija prekinula dotok gasa kroz Ukrajinu, što je Hrvatsku umalo bacilo na kolena.

Tada su bile na delu kratkotrajne redukcije gasa, mušterije koje lutaju po hladnim tržnim centrima u bundama i rukavicama, kao i naglo smanjenje proizvodnje u brojnim hrvatskim fabrikama koje su ostale bez goriva. I sve to na samom početku recesije, koja će u hrvatskom slučaju trajati punih šest godina.

Stoga je odluka o diversifikaciji snabdevanja gasom bila verovatno jedna od najmudrijih koju su vlasti u Zagrebu ikada donele. Zavisnost od samo jednog dobavljača gasa je kao igranje ruskog ruleta: nikad ne znaš kada ćeš „popiti“ metak.

Pogotovo kada ga taj dobavljač energije koristi kao sredstvo za postizanje svojih političkih ciljeva.

Zbog LNG terminala danas Hrvatska ekonomski stoji bolje nego što bi se očekivalo

Sve ovo vide i znaju i napolju. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je, na primer, u novim septembarskim prognozama ocenila da Hrvatska ima relativno udobnu poziciju u novoj geopolitičkoj šahovskoj igri jer mnogo manje zavisi od ruskog gasa nego drugi u regionu.

Zbog toga analitičari EBRD-a više su nego udvostručili svoju prognozu rasta BDP-a za ovu godinu, pa više ne očekuju da će privredna aktivnost u Hrvatskoj 2022. rasti po stopi od tri posto, kako su ranije mislili, već po stopi od 6.5 procenat. 

Ukoliko se ove prognoze ostvare, a sve ukazuje da hoće, imaće najveću stopu privrednog rasta među novim članicama Unije.

U prethodnim izveštajima, rejting agencije su i LNG terminal izgrađen na Krku svrstali u jedan od hrvatskih pluseva. Delimično i zbog toga su im podigli kreditni rejting, iako su im prvenstveno u fokusu druge teme, a na prvom mestu stanje državne kase, zaduženost države i njena integracija u evropske i svetske institucije.
 

Terminal za tečni gas u Omišlji nikada nije bio samo hrvatska, već regionalna priča

Kapacitet LNG terminala u Omišlji je 2,9 milijardi kubnih metara tečnog gasa godišnje. To je manje-više dovoljno za hrvatske potrebe. Ipak, treba reći da LNG terminal nikada nije zamišljen samo kao hrvatska, već kao šira regionalna priča.

Neke zemlje u okruženju, poput Slovenije, i same su pokazale interesovanje za snabdevanje gasom preko Omišlja, dok se neke zemlje, poput Mađarske i Slovačke, silom prilika okreću tome.

Za to će biti potrebno dodatno ulagati u gasnu infrastrukturu, ali dosadašnje procene govore da je reč o relativno malim i brzim poslovima.

LNG terminal bi u budućnosti trebalo da snabdeva gasom Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. To, međutim, zahteva nešto veća ulaganja u gasnu infrastrukturu.

U svakom slučaju, LNG terminal u Omišlju već je vrlo važan hrvatski adut u novoj evropskoj igri pokera. Ova mapa će biti još važnija u budućnosti. U vremenu u kome živimo energenti imaju kultni status, gotovo isti kao nekada zlato.

Iako ima sopstvenu proizvodnju ključnih energenata – gasa i nafte, Hrvatska, kao i ostatak Evrope, nema u izobilju fosilna goriva. Međutim, zato postoje mnogi obnovljivi izvori energije - Sunce, voda, termalni izvori, vetar i niz drugih. Već koristimo dobar deo njih, a zelena agenda EU podstiče nas da povećamo korišćenje obnovljivih izvora.

Zato je spas za energetsku krizu iu slučaju Hrvatske u energetskoj politici koja će se temeljiti na diverzifikaciji ponude, u kojoj LNG terminal igra ključnu ulogu, kao i u još većoj upotrebi obnovljivih izvora energije. izvori. Takođe, potrebno je više raditi na korišćenju rezervi nafte i gasa koje imaju.

Ulaganje u energetsku infrastrukturu do sada se pokazalo kao jedna od najvažnijih hrvatskih investicija u novijoj istoriji. U narednom periodu ove investicije će biti još značajnije. 

Zapravo, ulaganje u energetsku infrastrukturu danas je, može se slobodno reći, ono što je nekada bilo ulaganje u izgradnju auto-puta. S obzirom na komplikovane geopolitičke odnose, možda i više od toga.

Ukratko, time jačaju ekonomiju, ali i sopstvenu poziciju za pregovaračkim stolom.