Ograničenje cene gasa stupa na snagu 15. februara

Zemlje članice Evropske unije odobrile su mehanizam za ograničavanje veleprodajnih cena gasa, potvrđeno je u saopštenju Evropskog saveta.

Predviđeno je da mehanizam stupi na snagu u slučaju da cene gasa budu veće od 180 evra po megavat satu (MWh) tri dana zaredom.

Današnja odluka predviđa i da se ograničenje aktivira samo ako cena za najmanje 35 evra prekorači prosečnu međunarodnu cene tečnog prirodnog gasa (LNG), precizira se u saopštenju.

Ukoliko se mahanizam aktivira, predviđeno je da bude na snazi najmanje 20 dana. Mehanizam će se primenjivati od 15. februara 2023 godine.

Odluka je privremena i važiće godinu dana.

Komisija će do 1. novembra 2023. godine izvršiti reviziju uredbe s obzirom na opštu situaciju u snabdevanju gasom i na osnovu tog izveštaja može predložiti produženje njenog važenja.

Ograničavanje cene gasa već je nekoliko nedelja glavna tema među državama članicama koje dugo nisu uspevale da se po tom pitanju usaglase.

Češki ministar i predsedavajuću Savetu EU Jozef Sikela kaže da su ministri EU "postigli važan sporazum koji će zaštititi građane od skoka cena energije, uz realan i efikasan mehanizam, koji uključuje neophodne garancije za sigurnost snabdevanja i stabilnost finansijskih tržišta".

Samo je Mađarska glasala protiv uvođenja ovog mehanizma, a Holandija i Austrija su bile uzdržane.

Nemačka, koja se takođe dugo nije slagala sa uvođenjem ovog mehanizma, danas je konačno glasala za.

Zemlje koje se od početka zalažu za ograničavanje cene gasa su Italija, Grčka, Španija, Belgija i Poljska.

Evropska komisija je prvobitno predložila da ograniči mesečne ugovore na referentnom holandskom virtuelnom gasnom čvorištu (TTF) kada pređu 275 evra/MWh tokom dve uzastopne nedelje, između ostalih uslova. 

Države članice su se danas dogovorile oko mnogo nižeg praga od 180 evra/Mwh tokom znatno skraćenog perioda od samo tri dana.

Postignut je takođe sporazum koji omogućava državama da formalno usvoje još dva hitna teksta sa ciljem ublažavanja uticaja energetske krize.

Prvi predviđa grupne kupovine gasa, u kojima bi učestvovali konzorcijumi kompanija, kako bi zajedno postigli bolje cene, kao i mehanizam solidarnosti koji automatski obezbeđuje snabdevanje energijom zemalja kojima preti nestašica.

Drugi pojednostavljuje procedure autorizacije za infrastrukturu obnovljive energije.

Države članice i Evropska komisija sada moraju da se pozabave strukturnom reformom evropskog energetskog tržišta, a očekuje se da će EK početkom sledeće godine dati svoje predloge.