Pola Srbije bi moglo da se greje toplom vodom: U kojim mestima je najveći geotermalni potencijal

Najveći geotermalni potencijal na teritoriji Beograda imaju Batajnica, Zemun, Borča, Novi Beograd, Resnik i Miljakovac, a ove godine će biti utvrđeno koje tri lokacije su najperspektivnije, kaže za RTS profesor Geološkog fakulteta Dejan Milenić.

Geotermalni potencijal moglo bi da koristi pola toplana

Srbija je, sa svojim ogromnim potencijalom geotermalne energije, među 40 zemalja koje su u evropskom projektu "Istraživačke mreže za uključivanje geotermalnih tehnologija za grejanje i hlađenje".

Do 2030. godine, više od 1.000 toplana u Evropskoj uniji grejaće se geotermalnom energijom, a u Srbiji - moglo bi da je koristi čak polovina daljinskih sistema.

Vođa projekta, profesor Geološkog fakulteta i predsednik Srpske geotermalne asocijacije Dejan Milenić, rekao je u Dnevniku RTS-a da je u Evropi skoro 400 toplana koje koriste takav vid grejanja.

Prema studiji koju je prošle godine izradio Rudarsko-geološki fakultet, od 18 toplana na teritoriji Beograda, utvrđeno je, navodi profesor, šest najpotencijalnijih - Batajnica, Zemun, Borča, Novi Beograd, Resnik i Miljakovac.

Ove godine se očekuje da se utvrde još tri koje su od tih šest najperspektivnije, odnosno jedna za koju se sledeće godine očekuju prva bušenja, kaže Milenić.

Kada je reč ostatku zemlje, objašnjava da se Srbija nalazi veoma blizu kontakta afričke i evroazijske tektonske ploče i obiluje geotermalnim resursima.

Najveći geotermalni potencijal je u panonskom basenu – Pančevo, Novi Sad, prostor Zrenjanina i Kikinde, potom u Mačvi, i u blizini nekadašnjih ugašenih vulkana.

"Geotermalni resursi su neiscrpni i trajaće dok postoji naša planeta", ističe Milenić.

Bogatić prvi u Srbiji već četvrtu godinu toplom vodom temperature 75 stepeni greje javne objekte.

"Ušteda nije samo u finansijskom smislu, nego i u smislu uštede emisije štetnih gasova, poboljšanja uslova života", ističe Milenić.

Kako se geotermalni izvori koriste u saobraćaju

Geotermalni izvori mogu da se iskoriste i u saobraćaju, za grejanje puteva.

"Radili smo studiju za putni pravac do južnog Jadrana, gde možete koristiti podna grejanja u asfaltnim podlogama, preko mostova, izlaza i ulaza u tunele, u svim tim ozbiljnim klimatskim sredinama, posebno na Pešteri, gde to praktično može da bude jedini vid sprečavanja formiranja snežnog pokrivača", istakao je Milenić.