Nemačka ima drugu najvišu cenu električne energije u svetu prema većini izvora
Električna energija je jedan od najvitalnijih resursa čovečanstva, skoro sveprisutan oblik energije neophodan za svakodnevni život u većini delova sveta.
Međutim, pošto je sposobnost zemlje da proizvede električnu energiju pod velikim uticajem brojnih faktora uključujući geografsku lokaciju zemlje, geološki sastav, nivo razvoja i tehnološkog napretka, kao i da li je reč o visokim, srednjim ili niskim prihodima, cena električne energije može veoma da varira od zemlje do zemlje.
Električna energija može se proizvesti korišćenjem širokog spektra metoda, od jednostavnih vodenih točkova i vetrenjača do elektrana na ugalj i do solarnih panela, hidroelektrana i nuklearnih elektrana. Svaka od ovih metoda ima svoje troškove, prednosti i slabosti, a pojedine su pogodnija za neke zemlje i lokacije od drugih.
Na cene električne energije mogu da utiču i događaji u svetu, posebno ako ti događaji utiču na cenu fosilnih goriva kao što su ugalj i prirodni gas, koji se često sagorevaju u elektranama za proizvodnju električne energije.
Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine poremetila je izvoz fosilnih goriva i iz Rusije i iz Ukrajine, što je izazvalo skok u ceni električne energije (i mnogih drugih proizvoda) širom sveta, a posebno u Evropi.
Struja u Danskoj košta više nego skoro bilo gde u svetu. Za jedan kilovat sat Danci plaćaju oko 0,54 dolara. Nekoliko faktora, uključujući infrastrukturu, geografiju i poreze, čine najveći deo ove cene. Danska, posebno, ima neke od najviših poreskih stopa na električnu energiju. Otprilike polovina cene električne energije u Danskoj pripisuje se dodatnom porezu.
Nemačka ima drugu najvišu cenu električne energije u svetu prema većini izvora. U proseku, Nemci plaćaju oko 53 centa po kilovat satu za struju. Kao i u Danskoj, oko polovine nemačke stope po kilovat času može se pripisati visokim porezima na proizvodnju električne energije. Nemačka je zabeležila skok cena električne energije posle 2012. Posle nuklearne katastrofe u Fukušimi u Japanu, Nemačka je zatvorila mnoge nuklearne reaktore, stvarajući mnogo veću potražnju za električnom energijom iz tradicionalnih izvora. Pre 2012, cene električne energije u Nemačkoj su bile bliže usklađene sa troškovima električne energije u Sjedinjenim Državama koji su znatno niži.
Stanovnici Velike Britanije plaćaju u proseku 0,48 dolara po potrošenom kilovat satu električne energije. Iako nisu ni približno skupi kao Danska ili Nemačka, visoke cene u Velikoj Britaniji se uglavnom mogu pripisati njihovoj lokaciji. Veliko oslanjanje na tradicionalna fosilna goriva za proizvodnju električne energije takođe čini cenu električne energije podložnim ekstremnim fluktuacijama kako se tržište nafte tokom vremena menja.
Prosečna cena električne energije u Austriji iznosila je 0,471 dolara sredinom 2022. Kasnije 2022. godine, austrijska vlada je eksperimentisala sa ograničenjem cene električne energije po domaćinstvu, ali se plan pokazao kontroverznim. S druge strane, Italijani su u proseku plaćali 0,470 dolara po kilovat satu struju sredinom 2022. Italija proizvodi oko 50% svoje električne energije sagorevanjem prirodnog gasa. Zbog toga, cena električne energije može da bude prilično promenljiva, pod velikim uticajem fluktuacija u ceni prirodnog gasa. Na primer, čak i cena električne energije koju reguliše vlada, koja utiče na 41% domaćinstava u zemlji, pala je za 19% u prvom kvartalu 2022. i porasla za 58% u četvrtom kvartalu 2022.
Belgijanci su plaćali nešto više od 0,45 dolata za svaki kilovat sat električne energije koji su potrošili 2022. Dok je dobar deo ovih troškova vezan za poreze, geografska lokacija Belgije čini da se za veći deo proizvodnje električne energije oslanja na susedne zemlje, što povećava troškove.
Stanovnici Bermuda plaćali su u proseku 0,395 dolara po kilovat satu struje 2022. Jedna od najmanjih zemalja na svetu, Bermuda ima površinu od samo otprilike 53,2 km² zajedno sa populacijom od više od 65.000 stanovnika. Kao takva, zemlji nedostaje prostor neophodan za velike elektrane kao što su solarni nizovi, vetroelektrane ili nuklearna postrojenja. Takođe državi nedostaju reke, što eliminiše opciju hidroelektrane. Kao rezultat ovih uslova, Bermuda se gotovo isključivo oslanja na uvozno – i skupo – lož ulje za proizvodnju električne energije, prenosi Euronews Srbija.
Čak 0,373 dolara španski građani plaćaju po kilovat satu struje. Osim Danske i Nemačke, ovaj trošak je mnogo veći nego kod od ostalih evropskih zemalja. Veliki deo visokih troškova električne energije je zbog oslanjanja ove zemlje na susedne zemlje za električnu energiju.
Jedna od brojnih karipskih ostrvskih država, Kajmanska ostrva su britanska prekomorska teritorija gde je prosečna cena električne energije bila 0,366 dolara po kilovat satu sredinom 2022. 97,4% energije na Kajmanskim ostrvima dolazi od sagorevanja dizel goriva u 2019. godini, ali je zemlja usvojila plan da 25% energije dobije iz obnovljivih izvora do 2025. godine, što će se povećati na 70% do 2037. godine.
Sa cenom po kilovat-času od 0,367 dolara, električna energija u Češkoj je zabeležila najveći rast u celoj Evropi na godišnjem nivou 2022. Ovo se uglavnom pripisuje neadekvatnoj pripremi od strane vlade, koja je ostavila zemlju slabo pripremljenu da se nosi sa efektima ruske invazije na Ukrajinu 2022. i prebacivanjem na trgovinu fosilnim gorivima. U oktobru 2022. godine, češka vlada je odlučila da uspostavi gornje granice cena električne energije i prirodnog gasa za svoje građane.
Konačno, Ruanda ima najvišu cenu struje u kontinentalnoj Africi, koja građane košta oko 0,235 dolara po kilovat satu. Iako je to nesumnjivo niža od cena u većini evropskih zemalja, takođe je znatno više nego u Sjedinjenim Državama ili zemljama koje proizvode naftu kao što su Iran ili Saudijska Arabija.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.