Gasovod će prenositi gas iz Azerbejdžana preko Trans-jadranskog gasovoda i iz drugih izvora preko planiranog terminala za tečni prirodni gas u Aleksandrupolisu na severu Grčke
Gasni interkonektor između Bugarske i Grčke dužine 182 kilometra pušten je danas u rad. Gasovod će prenositi gas iz Azerbejdžana preko Trans-jadranskog gasovoda (TAP) i iz drugih izvora preko planiranog terminala za tečni prirodni gas u Aleksandrupolisu na severu Grčke.
"Danas počinje novo doba za Bugarsku i Jugoistočnu Evropu. Bugarska je ranije primala 80 odsto gasa iz Rusije, pre nego što je Rusija odlučila da pokrene rat protiv Ukrajine i energetski rat protiv Evrope. Ovaj gasovod menja pravila igre za Bugarsku i za energetsku bezbednost u Evropi. Znači slobodu i prekid naše zavisnosti od ruskog gasa", rekla je na ceremoniji puštanja u rad gasnog interkonektora između Bugarske i Grčke predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
"Evropa ima sve što joj je potrebno da se oslobodi Rusije, to je stvar političke volje, istakla je Fon der Lajen, dodajući da je energetska kriza u Evropi ozbiljna, ali da je ubeđena da svi zajendo mogu da izađu na kraj sa tim problemom.
Radovi na izgradnji novog gasovoda između Bugarske i Grčke završeni su polovinom jula. On će do Bugarske dopremati gas iz Azerbejdžana, a danas počinju prve komercijalne isporuke.
"Ove godine ćemo povećati izvoz na više od 22 milijarde kubnih metara i 11,5 milijardi će otići evropskim potrošačima. Ovog jula potpisali smo memornadum o razumevanju sa Evropskom komisijiom i to je jedan veoma važan dokument na osnovu koga planiramo da do 2027. godine udvostručemo naše snabdevanje prirodnog gasa Evropi", predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev.
"Južni gasni koridror je jedan od najvećih infrastrukturnih projekata na kontinentu koji je promenio energetsku mapu Evrope. Azerbejdžan je ponosan što je inicijator", istakao je predsednik Azerbejdžana.
Gasovod dužine 182 kilometara, od čega 151 kilometar u Bugarskoj i 31 kilometar u Grčkoj, proteže se od severoistočnog grčkog grada Komotinija do Stare Zagore u središnjoj Bugarskoj. Gasovod, kako je ranije najavljeno, počinje da radi sa kapacitetom od tri milijarde kubika gasa godišnje i izgledima za povećanje na pet milijardi.
Otvaraju gasovoda prisustvovali su predsednik Bugarske Rumen Radev, premijer Grčke Krijakos Micotakis, Ursula fon der Lajen, Ilham Alijev, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Rumunije Nikolae Čuka i predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.
Gasni interkonektor između Bugarske i Grčke osnažuje energetsku bezbednost svih zemalja kako na Balkanu, tako i na evropskom kontinentu u celini, istakao je grčki premijer Kirjakos Micotakis.
"Ovaj gasovod će dovesti prirodni gas iz Azerbejdžana u Bugarsku i oslobodiće nas stega ruskog gasa", rekao je on na ceremoniji.
"Ovo je projekat koji donosi diversifikacju izvora snabdevanja i povezuje evropske države koje dele iste vrednosti, solidarnost i rgionalnu saradnju", rekao je Micotakis ističući da evropska solidarnost mora da bude iznad nacionalnih interesa.
Otvaranja gasnog interkonektora znatno menja energetsku mapu Evrope, istako je predsednik Bugarske Rumen Radev.
"Interkonektor je dokaz unapređenih tehničkih kapaciteta Grčke i Bugarske, jer je ovo nova generacija gasovoda uz primenu automatizacije na najvišem nivou", rekao je Radev.
Interkonektor obezbeđuje nove gasne prilike, ne samo za Grčku i Bugarsku, već i za zemlje u okruženju, Srbiju, Severnu Makedoniju, pa će njegovom izgradnjom region će dobiti pravu diversifikaciju izvora snabdevanja gasom.
Ključ uspeha nalazi u zajedničkim projektima, integracijama u svim dimenzijama i zajedničkom razmišljanju, zaključio da je Radev.
Grčka, inače, planira da postane energetski hab u regionu uz korišćenje fosilnih goriva iz Kaspijskog mora i jugoistočnog Sredozemlja i obnovljivu energiju iz Egipta, a gradi i terminal za tečni prirodni gas (LNG) u severoistočnoj luci Aleksandropolis.
Memorandum o razumevanju za projekat gasnog interkonektora između Bugarske i Grčke potpisan je 2009, a zajednička kompanija ICGB registrovana 2011. godine. Na početku realizacije projekta bilo je najavljeno da će gasovod biti pušten u rad krajem 2014. godine.
Južni gasni koridor je jedan od najveći gasnih projekata, čiji je deo TAP, kojim bi gas sa nalazišta u Kaspijskom jezeru pred obalom Azerbajdžana preko Gruzije, Turske, Grčke i Albanije, trebalo preko Jadranskog mora da stiže do juga Italije.
Rusija je krajem aprila obustavila isporuku gasa Bugarskoj, pošto nije htela da ga plaća u rubljama.
Srbija je početkom ove godine, uz podršku EU, započela gradnju gasnog interkonektora sa Bugarskom Niš – Dimitrovgrad u dužini od 109 km na teritoriji Srbije i radovi bi trebalo da budu završeni do septembra 2023. godine.
Tim gasovodom Srbija će se povezati na gasovod između Bugarske i Grčke odnosno dobiće mogućnost snabdevanja gasom iz Azerbejdžana ili sa LNG terminala (za tečni prirodni gas) u Grčkoj.
Ministarstvo energetike Srbije je ranije najavilo da će naša zemlja dogovoriti zakup kapaciteta sa Azerbejdžanom kako bi mogli kroz gasnu interkonekcije u 2023. da imamo na raspolaganju najmanje 1,4 milijarde kubnih metara gasa.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.