UNA istražuje: Kako da se ne smrzavate u stanu bez grejanja?

Drvo, pelet, struja, ugalj, gas najčešći su energenti na koje većina građana greje, međutim, ima i onih koji su otkrili nove načine.

Autor: Zvonko Ninkov
15.10.2024. 19:30
  • Podeli:

Oni koji ne čekaju na toplane da bi im stanovi bili topli, uglavnom mesecima unapred moraju da obezbede ugalj, drvo ili neki treći energent kako bi prve hladne dane dočekali spremno. Međutim, ima i onih koji su se odlučili za energiju zahvaljujući kojoj skoro da uopšte ne moraju da razmišljaju o grejanju.

Jesu dnevne temperature i dalje letnje, ali preko noći ume da zagudi. Niske temperature naterale su mnoge još sredinom septembra da počnu sa dogrevanjem.

Drvo, pelet, struja, ugalj, gas najčešći su energenti na koje većina građana greje. Međutim, ima i onih koji su otkrili nove načine.

„Moj sin je našao neku alternativu, kupuje koštice od šljive i višnje. To ide u kotao umesto peleta. To se isplati, jeftinije je, a kalorično i lepo greje“, kaže nam jedna građanka.

Osim što se teži jeftinijoj proizvodnji energije, nije zanemarljivo i da li je ona čista. Solarne elektrane predstavljaju dobar način da se od sunčeve energije dobija struja, pa tako i zagreje kuća.
Zato i ne čudi što su do prošle godine u Srbiji podneti zahtevi za obnovljive energije koji odgovaraju snazi od čitavih dvadesetak gigavata.

„Ono što je izuzetno bitno jeste svakom objektu pristupiti individualno i pravilno ga isprojektovati kako bi ta efikasnost i isplativost takvog sistema bila maksimalna, gde se sad za domaćinstva, po aktuelnim cenama električne energije, ta isplativost kreće od nekih 7-8-9 godina za povrat investicije“, objašnjava Nemanja Pantelić iz kompanije Sirius green.

Iako je reč o obnovljivoj energiji, postavljanjem panela ne znači da je stvar završena. Vremenom se oni prljaju, pa su primetni gubici u odnosu na vreme kada je sistem instaliran.

Na kućama se oni mogu očistiti i običnim četkama, dok je za velike industrijske elektrane potreban  robot, iz milošte nazvan "Perica".

„Veliki je gubitak usled te zaprljanosti. Na industrijskim objektima, u zavisnosti kojom se bave, recimo peletare, pilane, fabrike povrća ili bilo šta, a prozvode neke reziduale tokom procesa koji padaju po površini panela. Tu gubitak u merenjima iznosi i do 30-40 odsto, te se priguši taj kapacitet koliko bi elektrana mogla da proizvede“, kažu iz kompanije "Energy support services".

Osim solarne, i geotermalna energija može biti povoljan način grejanja zimi, a hlađenja leti, pa oni koji ga koriste kažu da ušteda može biti od 20, pa čak i do 50 odsto.


 

  • Podeli:

Ostavite Vaš komentar:

NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.

Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.

Komentari ()