UNA u poseti fascinantnoj solarnoj elektrani u Grčkoj: Evo kako 60 žena vodi zemlju u budućnost

Zbog zaustavljanja i usporavanja klimatskih promena, ali najviše zbog čistijeg vazduha i boljih uslova za život, neophodno je da se okrenemo obnovljiim izvorima energije i da prestanemo da koristimo fosilna goriva. Upravo u tom smeru ide Grčka, koju ja posetio meteorolog UNA televizije Srđan Ristić.

Đedović Handanović: Do 2030. godine 45 odsto energije dobijaćemo iz obnovljivih izvora

Studijsko putovanje okupilo je eksperte, organizacije iz civilnog društva i akademskog sektora. Prva stanica bio je Solun. Cilj je bio da otkrijemo koja je njihova tajna - kako se prelazi sa lignita na sunce i vetar. Grčki naučnici navode da je najbitniji deo da se odredi momenat prestanka koriščenja uglja.

"Ključna godina u energetskoj tranziciji u Grčkoj bila je 2019. kada je određeno da ćemo izbaciti ugalj iz upotrebe najkasnije do 2028. godine. Najnovija termolektrana Ptolomeida 5 biće zatvorena u naredne dve godine", kaže Joana Teodosiu iz "The Green tank"-a.

Važan deo u energetskoj tranziciji i u borbi da ova zemlja uspe da do 2030. smanji emisije gasova staklene bašte za 55 odsto u poređenju sa nivoima od početka ovog veka čine grupe pojedinaca, odnosno zadruge.  U Grčkoj ih ima oko 1.700, a jedna od njih je posebna, jer je čine samo žene.

Uglju "odzvonilo" do 2035. godine: Kakve planove imaju Nemačka i Japan za čistu energiju

Mnogi u Grčkoj su smatrali da žene ne mogu da postignu to. Ideju da 60 dama osnuje  zadrugu i otvori solarnu elektranu mnogi su zvali ludom, ali meteorolog UNA televizije je stigao baš tu - u jednu kapaciteta 1 MW, koja se konstantno širi i po površini pod panelima i po broju žena koje su uključene.

Dame očekuju da će uloženi novac da im se vrati za 6 godina i da će nakon toga zarađivati. Godišnji prihod na ovoj elektrani je verovali ili ne - oko 100.000 evra.

"Ovo je naša prva fotonaponska elektrana na Halkidiju kapaciteta 1MW. Cilj je bio da okupimo žene preduzetnice. Vizija nam je da nas bude što više i da se uključimo u energetski sektor Grčke. Poruka za sve, ako nešto želite da uradite, uradite to, jer vi to možete", istakla je Katerina Gani, direktorka energetske zajednice WEnCoop.

Na nepunih dva sata vožnje severno od Soluna nalazi se jedinstveni grad Kozani. On je poznat po kopovima lignita i tome što je domaćin najveće elektrane na ugalj u zemlji. Međutim sada se nalazi u procesu zatvaranja termoelekrana i otvaranja solarnih elektrana. Univerzitet Zapadne Makedonije u tom gradu nas je dočekao, kako bismo otkrili sve detalje o tom neverovatnom prelazu.

"Skok u budućnost": Izgradnja RHE Bistrica je projekat od primarnog značaja za Srbiju

"Nekada smo u ovom regionu imali 15 termoelektrana, a sada su aktivne samo dve, koje će uskoro da se ugase. Pre 10 godina je ovaj region od uglja proizvodio 60 odsto energije cele Grčke, sada je samo 5 odsto. Sa druge strane mi sada proizvodimo četvrtinu ukupne energije naše zemlje od sunca", naveo je Jorgos Panaras, profesor energetike na Univerzitetu Zapadne Makedonije.

Laboratorija ovog fakulteta je opremljena najsavremenijim instrumentima za praćenje kvaliteta vazduha. Od prelaska sa prljavih na čiste izvore energije, primetili su drastično poboljšanje.

"Kvalitet vazduha je mnogo bolji od kada su ugašene termoelekrane. Broj aerosola je značajno smanjen. Idalje postoje pm čestice, ali su ispod granice. Želimo da ih bude još manje, jer su opasne po zdravlje. Sa obnovljivim izvorima energije biće sve bolje", rekao je Eftimis Tagaris, direktor laboratorije.

Postaće sastavni deo života: Solarna energija biće pristupačnija i efikasnija

Studijsku posetu je organizovala nemačka organizacija za razvoj i zaštitu životne sredine German watch, u saradnji sa Beogradskom otovrenom školom i Fakultetom za ekonomiju, finansije i administraciju.

"Ono što je bio naš cilj je da naši saputnici na licu mesta u Grčkoj, u Solunu i Kozaniju čuju i vide da je moguće da proces energetske tranzicije na neki način iniciraju i da njegovi nosioci budu pojedinci i organizacije koje nisu država. U državi smo koja kilometrima nije mnogo daleko od nas, ali u postupku energetske tranzicije svakako jeste odmakla", zaključio je Ognjan Pantić iz Beogradska otvorene škole.

Reći da će najveća temrolektrana do 2028. biti zatvorena u nekoj zemlji je nažalost misaona imenica za zemlje u regionu, ali zaključak koji ostaje jeste da svako od nas može da napravi razliku. Čuli ste da bi investicija u solarne panele mogla da se vrati u roku od 6 godina. Životni vek panela je oko 25 godina, pa sami preračunajte ubir plodova.

Plastiku menjaju obnovljivim materijalima: Lego pravi ogroman zaokret u proizvodnji