Veliki ekološki pomak: Struju iz otpada dobija 30.000 Beograđana

Najpoželjnija su zelena naselja, a da bi bilo više zelenila, moramo svi da se potrudimo. Koliko može da pomogne proces proizvodnje struje iz otpada? 

U Vinči se od otpada iz 15 beogradskih opština pravi struja za oko 30.000 domaćinstava.

Za ekološku Srbiju: UNA je proverila gde se to od reciklažnog materijala prave lutke za decu

Radnici "Gradske čistoće" dnevno dovezu 1.500 tona smeća na deponiju u Vinču. Sav otpad se spaljuje u postrojenju, a građani od toga dobijaju struju i toplu vodu za grejanje.

"Od prvog jula u ovoj elektrani-toplani sagoreva se 43,6 tona komunalnog otpada sa 15 opština u Beogradu. Veliki događaj za eklogiju Beograda je 340.000 tona otpada koje će se ovde tretirati i neće se više odlagati na deponiju“, rekao je za RTS Vladimir Milovanović, direktor "Beo čista energija“.

Oko 30.000 domaćinstava u Beogradu na ovaj način dobija struju iz otpada. Električna energija koja se ovde proizvede predaje se EPS-u, a zatim građanima. Kada stignu zimski dani, 60.000 domaćinstava, pretežno onih koja su priključena na toplanu na Konjarniku, odavde će dobijati toplotnu energiju.

Iz godine u godinu grad se širi, više je stanovnika, pa tako i komunalnog otpada.

"Problem je što na deponiju stiže mnogo više otpada nego što je u projektu bilo planirano, ali i to se prevazišlo. Uticaj na životnu sredinu tog postrojenja je minimalan, a daleko značajniji, nego da otpad završava na smetlištima i nesanitarnim deponijama“, navodi prof. Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta.

Iz komore gde kamioni "Gradske čistoće" istovare otpad, šest tona smeća kranom se premešta u poseban prostor, a odatle u kotao, gde se, na temperaturi od 800 stepeni, spaljuje. Sve se kontroliše iz centralne sobe. Razmišlja se i o proširenju.

"Ono što je problem je što se zapremina gde se smešta taj otpad kroz narednih 25 godina koliko traje ugovor, smanjuje i što bi i ranije nego što je planirano došlo do potrebe da se ovo proširi“, kaže Milovanović.

"Bogate zemlje mnogo više recikliraju otpad, a na primer u Nemačkoj ima 100 ovakvih postrojenja i sagoreva se 27 miliona tona, što je deset puta više“, kaže prof. Jovović.

Postrojenje u Vinči je jedino takvo u regionu. Projekat je prevazišao pandemiju, inflaciju, bankrot glavnog izvođača radova, ali uz pomoć stranih sponzora, evropskih fondova i kredita, završen je.

Deo stare deponije koja je pola veka služila za odlaganje smeća i gde se nalazi više od deset miliona tona otpada, saniran je i ozelenjen. Stručnjaci kažu da će, kada se komunalni otpad bude razvrstavao, efekti biti višestruki. Ali, potrebni su vreme i želja.

Godinama smetala građanima: Počelo uklanjanje velike divlje deponije u Novoj Crvenki u opštini Kula