Gde je kupljen najskuplji stan u Beogradu: Od cifre će vam se zavrteti u glavi

U Srbiji je nastavljena stabilizacija i smirivanje na tržištu nepokretnosti u prvom kvartalu 2024. nakon izrazito dinamičnog rasta, tokom 2021. i 2022. godine, koji je usledio posle izbijanja pandemije korona virusa, podaci su Republičkg geodetskog zavoda (RGZ).

Kako se navodi u saopštenju RGZ, u prvom kvartalu 2024. udeo delimično regulisanog tržišta, odnosno promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti u ukupnoj vrednosti je opao za pet odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali i dalje iznosi 30 odsto od ukupnog prometa u prvom kvartalu.

Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti, na početku 2024. godine, podaci RGZ pokazuju i da dolazi do umerenijeg rasta cena stanova na nivou Srbije.

Ukupna količina novca u prvom kvartalu ove godine, korišćena za kupovinu nekretnina bila je 1,5 milijardi evra, što je za 2,6 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine, a od toga 456 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta. 
RGZ navodi i da je ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prvom kvartalu 2024. iznosio 29.108 što je za jedan odsto manje nego prošle godine.

Ko ima pravu na povraćaj PDV-a prilikom kupovine socijalnog stana

Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (834 miliona evra), sa učešćem od 56 odsto od ukupno prometovanih vrednosti, dok je za kuće izdvojeno 122,5 miliona evra ili osam odsto od ukupne vrednosti), a za građevinsko zemljište 114,6 miliona evra ili takođe osam odsto od ukupne vrednosti.

Podaci RGZ pokazuju i da je za poslovne prostore izdvojeno 72,6 miliona evra ili pet odsto od ukupne vrednosti, a za poljoprivredno zemljište 64,6 miliona evra ili četiri odsto od ukupne vrednosti.

Kada je reč o načinu plaćanja, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je jedan procentni poen manje nego prošle godine. Iz kreditnih sredstava najviše su plaćeni stanovi  i to ukupno 18 odsto.

Najveći obim novčanih sredstava zabeležen je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu i iznosi 359 miliona evra, dok je kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić, sa teritorije istog suda, zabeležila najveći obim novčanih sredstava u iznosu od oko 72,9 miliona evra iz 377 sklopljenih ugovora, od čega oko 48,6 miliona evra i 221 ugovor pripadaju delimično regulisanom tržištu. 

Podaci RGZ pokazuju i da je najveći broj kupoprodajnih ugovora na tržištu nepokretnosti, dostavljenih od strane javnih beležnika, sklopljeno na području Osnovnog suda u Novom Sadu, dok je najveći broj zaključenih ugovora u kancelariji Javni beležnik Mirjana Simović Aleksić, sa teritorije istog suda i iznosi 475 ugovora sa ukupnim obimom novčanih sredstava u iznosu od 42,7 miliona evra.

Ističe se i da su najveće cene za stanove postignute u Beogradu, gde je najskuplji stan prodat na opštini Vračar po ceni od 1.226.888 evra, a na toj lokaciji je prometovan i najskuplji kvadrat stana u prvom kvartalu i on iznosi 10.350 evra po metru kvadratnom.

Fiskalni savet: Na javne investicije trenutno odlazi preko 15 odsto javnih rashoda

Najskuplja kuća prodata je na gradskoj opštini Savski venac u Beogradu i to za 3.182.000 evra, dok je najskuplje plaćeno garažno mesto u ovom periodu plaćeno  73.000 evra na beogradskoj opštini Vračar.

Najskuplja cena poslovnog prostora iznosi 3.098.790 evra i plaćena je na opštini Savski venac u Beogradu.