Kako da šteta srpskim ratarima ne bude višemilionska? Struka se oglasila

Agroekonomista Žarko Galetin ocenio je da je današnja kiša u Srbiji bila blagotvorna, ali da je neophodno da se trend padavina od minimum 30, 40 litara po kvadratnom metru nastavi, kako pre svega ratarske kulture ne bi pretrpele ogromnu, višemilionsku štetu. 

"Očekujemo ovih dana dosta padavina, nadamo se bar nešto preko 30,40 litara po metru kvadratnom, što bi donekle spasilo trenutno prilično lošu situaciju sa ratarskim kulturama pod otvorenim nebom", rekao je Galetin za Tanjug.

Loša godina za poljoprivrednike: UNA pita - koliko još ratari mogu da izdrže bez kiše?

Za razliku od voća i posebno povrća, jer se gaji u relativno kontrolisanim uslovima, dodao je Galetin, ratarske kulture zavise od vremenskih uslova i kiša je neophodna.

"U ovom trenutku nije sve izgubljeno,štete će biti,ali u situaciji kada kukuruz koji je najzastupljenija ratarska kultura ulazi u vrlo rizičnu fazu, potrebno mu je mnogo kiše. Ukoliko je ne dobije, pretrpeće značajne gubitke u prinosima. To se odnosi i na soju koja je vrlo osetljiva, suncokret to malo bolje podnosi", rekao je Galetin.

Ukoliko se ostvari prognoza da bude dovoljno padavina, ocenio je Galetin, šteta će biti manja, ali ukoliko se produži suša, može da proizvede štetu koja će se meriti desetinama, pa i stotinama miliona evra na našim usevima.

Vrućine i ekonomija nisu dobri prijatelji: Kakav je uticaj temperature na produktivnost i privredu?

"Nadam se da će ove kiše da izvuku situaciju. U ovom trenutku kukuruz relativno dobro izgleda, jeste pretrpeo neku štetu, posebno na peskovitim terenima gde nema vlage. Podgoreli su donji slojevi, drugi, treći list od zemlje i tu će biti šteta. Ipak, veći deo parcela koliko ja imam saznanja,nije pretrpeo takve štete i ova kiša će relativno dobro sačuvati rod koji mi očekujemo na osnovu trenutnog stanja", istakao je Galetin. 

Kada je reč o klimatskim promenama koje, kako kaže, evidentno ostavljaju posledice i menjaju uslove umereno kontinentalne klime našeg podneblja, Galetin smatra da je potrebno da se promenama prilagodimo i primenimo sve ono što je moguće kako bi predupredili štete. 

"Mislim da je to u ovom trenutku pravo vreme da se poljoprivrednici zaštite. Pre svega tako što će osigurati svoje useve od vremenskih nepogoda, sa druge strane da razmsle o tome i da promene semenu strukturu. Amerikanci izmeštaju svoje useve žitarica sa srednjeg zapada na sever. Mi možemo razmisliti na duži rok na tu temu, to bi mogao na duži rok da bude zadatak agrarne politike naše države, jer očigleno ovo postaje normalnost", poručio je Galetin.  

Visoke temperature opasne i za životinje: Kako da sprečite fatalne ishode?