Kako zemlja upravlja državnim novcem: Stejt department objavio najnoviji izveštaj o Srbiji

Republika Srbija je zemlja koja transparentno upravlja državnim novcem i ispunjava zahteve fiskalne transparentnosti, ocenjeno je u najnovijem izveštaju Stejt departmenta, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Stejt department ocenjuje fiskalnu transparentnost vlada širom sveta od 2008. godine, analizira dostupnost dokumenata i upravljanje javnim finansijama. Izveštaj se objavljuje svake godine nakon analize da li se ispunjava minimum zahteva fiskalne transparentnosti i da li su dokumenti javno dostupni i pouzdani.

Ministar finansija Siniša Mali kaže da je ocena Stejt departmenta dobra vest koja je, kako je ocenio, potvrda do sada sprovedenih reformi u oblasti javnih finansija.

"Ovaj izveštaj znači da smo prepoznati kao zemlja čiji građani znaju kako se troši javni novac, a bez toga nema efikasnog upravljanja javnim finansijama", rekao je Mali.

Kako je navedeno u izveštaju koji je sinoć objavljen, fiskalna transparentnost daje uvid građanima kako se troše državni i poreski prihodi i predstavlja kritičan element efikasnog upravljanja javnim finansijama.

Minimum transparentnosti, prema ovom izveštaju, znači da su budžetski dokumenti javno dostupni, sadržajno kompletni i generalno pouzdani, objavljivanje podataka o javnom dugu, kao i postojanje transparentnog procesa za dodelu ugovora sa vladom i dozvola za eksploataciju prirodnih bogatstava.

"Fiskalna transparentnost podstiče veću odgovornost vlade pružanjem uvida u budžet, pomaže građanima da imaju odgovornu vlast i omogućava bolju javnu debatu", navedeno je u izveštaju.

Povećanje fiskalne transparentnosti, kako je ocenjeno, donosi jasne ekonomske i razvojne koristi, pruža informacije donosiocima zakona, privatnim tržištima, civilnom sektoru i građanima koji učestvuju u donošenju finansijskih odluka.

Vlade koje imaju veću fiskalnu transparentnost lakše dolaze do kredita na domaćim i inostranim tržištima, manje su podložne destabilizujućim dugovima i deficitima i bolje mogu da se nose sa rizicima u fiskalnoj sferi.

Kako se ocenjuje u izveštaju, 69 zemalja, odnosno skoro polovina posmatranih od ukupno 141, nije ispunila zahtevane kriterijume i ocenjene su kao nedovoljno transparentne.