Uputstvo za trgovanje digitalnom imovinom: Kako platiti porez na kriptovalute

Zarada ostvarena kao rezultat trgovine digitalnom imovinom odnosno kriptovalutama, oporezuje se kao kapitalna dobit, u iznosu od 15 odsto prema Zakonu o porezu na dobit. Ovaj porez plaćaju i fizička i pravna lica. Kako su tokeni i kriptovalute usvojeni kao još jedan oblik imovine, na njih se odnose i porezi na imovinu, odnosno porezi u slučaju nasleđa i poklona od 1,5 odnosno 2,5 odsto.

Plaćanje poreza

Dakle, porez se plaća na razliku koju ste stekli/kupili kriptovalutu i cenu za koju ste je prodali. Na primer, ako ste neki "coin" kupili za 100 dolara, i prodali je za 150, porez plaćate na razliku te dve cene tj. 15 odsto od 50 dolara (~7,5 dolara).

Kako objašnjava ovlašćeni računovođa Miloš Praštalo, plaćanje poreza na kapitalnu dobit ostvaren trgovinom digitalnom imovinom, se razlikuje za fizička i za pravna lica.

Opasna igra 'Tesle' sa bitkoinima: Digli vrednost kriptovalute u nebesa pa izgubili 140 miliona dolara

"Stopa je ista i kod jednih i kod drugih (15 odsto). Fizička lica su u obavezi da prijavu podnesu u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem su ostvarili kapitalnu dobit ili gubitak od prodaje digitalne imovine (kriptovaluta ili tokena). Dok su pravna lica u obavezi da kapitalnu dobit ili gubitak iskažu u obrascu Poreski bilans, koji je deo Poreske prijave i podnosi se samo jednom godišnje uz završni račun (posle isteka kalendarske godine)", objašnjava Praštalo.

Posebna oblast, rudarenje kriptovaluta, je takođe obuhvaćena Zakonom i regulisana.

Na razliku između dokazanih troškova nabavne vrednosti opreme za rudarenje i izrudarene digitalne imovine obračunava se kapitalna dobit ili gubitak i podnosi ista poreska prijava, sa istom poreskom stopom od 15 odsto. Od pravnih lica i preduzetnika vođenje evidencije o kupljenoj opremi je mnogo lakše i transparentnije u bilansima, za razliku of fizičkih lica gde će sigurno dolaziti do odredjenih problema u tom vidu, prenosi Blic Biznis.

Isplata u kriptovalutama

Osvrćući se na relativno čest slučaj, da ljudi na "tech" pozicijama, pa i same "tech" kompanije, budu isplaćene u kriptovalutama, i Praštalo navodi da je jedini problem dokazati kreditni rejting kod banke.

"Na praktičnom primeru to ovako izgleda - vi primate platu u kriptovalutama, porez i doprinosi se regularno plaćaju na taj iznos, ali banka jednostavno ne vidi primanje zaposlenog u dinarima sa tačno odredjenom šifrom uplate. Zbog toga je moj savet da poslodavci, dok se sistem još ne uredi ili nešto dodatno promeni, svojim zaposlenima digitalnu imovinu prenose samo u obliku bonusa (par puta godišnje)", kaže Praštalo.

Među upućenima u dešavanja na kripto-tržištu kruži krilatica da je "oporezovati kriptotrejdera posao i po", i Praštalo kaže da se slaže.

"Naime, ako lice prijavljuje celokupnu prodajnu vrednost kriptovaluta kao kapitalnu dobit (znači nema dokazivu nabavnu vrednost kojom bi umanjio dobitak), u tim slučajevima poreske prijave nisu zahtevne, i stvar je prosta i za Poresku upravu", dodaje.

Problem nastaje ako trejder ima beskonačno puno transakcija tokom dana, nedelje ili meseca i stalno prebacuje digitalnu imovinu u drugu digitalnu imovinu (npr kripto u kripto) takve transakcije predstavljaju glavobolju za svakog u lancu i na kraju i za Poresku upravu. Upravo ovde je po meni najveći problem, jer na primer u slučaju trgovanja akcijama vama broker na neki period izvuče listu vaših zaradjenih dividendi ili dobiti od akcija i vi imate ispred sebe tabelu na osnovu koje podnosite poresku prijavu. To na žalost nije slučaj i kod digitalne imovine (za sada).

"PPDG-3R"

Za plaćanje ovog poreza potrebna vam je popunjena poreska prijava pod nazivom "PPDG-3R". Uz nju je potrebno priložiti i dokaze o nabavnoj i prodajnoj ceni kriptovaluta (Izvod računa o plaćanju, izvod sa računa u prijemu novca, izveštaj sa menjačnice i izveštaj o ceni kriptovaluta).

Ovaj porez možete platiti i putem aplikacije ePorezi. Sve što treba je da se ulogujete na ePoreze i izaberete izbor prijave PPDG-3R, popunite i podnesete.