Mali će se danas sastati i sa predstavnicima druge najveće kreditne rejting agencije na svetu - Mudis
Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas, posle razgovora sa predstavnicima kreditne agencije Standard end Purs u Vašingtonu, da se njihov novi izveštaj za Srbiju očekuje u oktobru i da bi već ove godine naša zemlja mogla da dobije "investicioni" kreditni rejting.
"Ja obično nisam veliki optimista, ali sad nakon ovog sastanka, malo sam optimističniji nego što sam bio pre. Imali smo dobar i konstruktivan sastanak, teška pitanja. Imali smo sastanak sa direktorom S&P za celu Evropu koji nas je pitao i oko naše ekonomije, naravno oko planova, ali takođe i oko regionalnih problema, odnosa Beograda i Prištine, situacije u BiH, svega onoga što utiče na kreditni rejting", rekao je Mali za Tanjug.
Naglasio je da je kreditni rejting kao "krvna slika" jednog organizma i da kreditne agencije hoće da ocene da li smo dovoljno zdravi da imamo "investicioni" rejting.
"Još jednom, ako to uspemo da uradimo, a očekujemo njihov naredni izveštaj u oktobru ove godine, onda smo stavili kao šlag na tortu na sve one reforme i sve aktivnosti koje smo proteklih 12 godina preduzimali kako bi naša ekonomija bila jaka, rasla i bila stabilna", naveo je Mali, koji učestvuje na prolećnom zasedanju MMF i Svetske banke.
Ako uspemo, ističe, za naše građane i privredu će to značiti jeftinije izvore finansiranja.
"Samim tim i više investicija, nove fabrike, nova radna mesta, veće plate iz budžeta Republike Srbije, više novca i za veće penzije, tako da za naše javne finansije, za našu ekonomiju, najveća i najvažnija borba jeste borba za investicioni rejting", rekao je Mali koji se sastao sa predstavnicima S&P u zgradi J.P. Morgan.
Dodao je da će se danas sastati i sa predstavnicima druge najveće kreditne rejting agencije na svetu - Mudis.
"Dakle, nakon ovog sastanka sam malo optimističniji nego što sam bio pre. Da ne prejudiciram ništa, ali trudićemo se i daćemo sve od sebe da taj veliki cilj ostvarimo već ove godine", rekao je Mali.
On je prokomentarisao jučerašnju izjavu direktorke MMF Kristaline Georgijeve u Vašingtonu da je globalni javni dug u 2023. porastao na 93 odsto BDP-a sa 84 odsto BDP-a u 2019. godine, dok u Srbiji javni dug iznosi 47,6 odsto.
Mali je rekao Tanjugu da srpska ekonomije i više raste od evropske i svetske ekonomije, kao i da imamo i manji udeo javnog duga u BDP-u.
"Georgijeva je rekla da je od 2019. godine ukupan svetski dug u odnosu na ukupan svetski BDP porastao sa 84 na 93 odsto. Znate koliko iznosi srpski javni dug u odnosu na BDP na današnji dan - 47,6 odsto. Dakle, skoro smo pa duplo bolji nego što je to prosečno u svetu. To samo pokazuje da to ne govori ni Vučić, ni Ana Brnabić, ni Siniša Mali, već to kaže MMF i brojke koje se porede i koliko odgovorno vodimo našu ekonomsku politiku", naglasio je ministar.
Kaže da uprkos ogromnoj pomoći države kada je bila epidemija korone i energetska kriza, pomoći privredi i uprkos ogromnim investicijama koje imamo i u putnu i železničku infrastrukturu, ali i u naše zdravstvo, obrazovanje i energetiku, jedna mala, ali uspešna Srbija ima 47,6 odsto udeo javnog duga u odnosu na BDP, a ceo svet 93 odsto.
"Dakle, ogromna je razlika i još jedan pokazatelj uspešnosti i odgovornosti naše ekonomske politike", naglasio je Mali.
Ministar Mali se sastao u Vašingtonu i sa predstavnicima Multilateralne agencije za osiguranje investicija (MIGA) i sa delegacijom Libije na čelu sa ministrom finansija Al-Mabroukom.
Prolećni sastanak MMF-a i Svetske banke počeo je u ponedeljak, 15. aprila i traje do subote, 20. aprila, a diskutuje se o svetskoj ekonomskoj perpsektivi, iskorenjivanju siromaštva, ekonomskom razvoju i efikasnosti pomoći, kao i u pretnjama po globalnu ekonomsku stabilnost.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.