Nvidijin izvršni direktor na putu da postane najbogatiji čovek na svetu: Evo na koliko je procenjeno njegovo bogatstvo

Jensen Huang, osnivač i izvršni direktor Nvidije, bogat je već oko tri decenije, ali je tek u poslednjih nekoliko meseci njegovo bogatstvo poraslo na nivo BDP-a u jednoj istočnoevropskoj zemlji.

Njegova kompanija, osnovana 1993. u kalifornijskom Denny’su, proizvodi tip hiperkompleksnog mikroprocesora koji je nekada bio u domenu sistema video-igara, ali sada omogućava vrhunsku tehnologiju veštačke inteligencije (AI), sa svojim ekstremnim zahtevima za snagom računara.

Nvidia vredi 2,6 biliona dolara — veća je od dve Mete (krovna kompanija Facebooka, Instagrama i WhatsAppa), tri Berkšir Hathaveja ili pet EksonMobila. Goldman Saks ju je nazvao “najvažnijom deonicom na planeti Zemlji ” zbog njenog centralnog položaja u rastućoj industriji AI, a kompanija će verovatno vredeti više od Apple-a za nekoliko meseci.

Bezos na intervjuu za posao postavlja samo dva pitanja: Na jedno gotovo niko ne zna odgovor

Od petka, Huang je 17. najbogatija osoba na svetu, s procenjenom vrednošću od 91 milijardu dolara, prema Bloombergu. To je više nego duplo više od onoga što je vredio na Božić pre pola godine. Ovom brzinom, Huang – čiji je imidž u javnosti daleko od blistavog – mogao bi postati bogatiji od Ilona Maska do 2025, a njegova kompanija vrednija od bilo koje druge na svetu. (Ukoliko deonice prestati da rastu, kao što je to bilo pre nekoliko sedmica, pošto mnogi ljudi misle da su mnogo precenjene.)

AI, kao tehnologija, i dalje je prilično neujednačena. Huang, međutim, ne mari mnogo za to, barem što se njegovog ličnog bogatstva tiče. AI softver zahteva ogromnu količinu procesorske snage, bez obzira na to koliko su tačni ili pogrešni odgovori koji daju popularni chatbot-ovi, a Huangova kompanija je manje-više gurnula tržište u ćošak u pravljenju vrsta kompjuterskih čipova koji to mogu podneti. Čak i najgluplji AI će trebati puno Nvidijinih čipova, koji se nazivaju jedinice za grafičku obradu.

Budući da među skupom iz Silicijumske doline postoji tako vatreno uverenje da će AI jednog dana postići nadljudsku inteligenciju, postoji ogroman podsticaj za gotovo svaku tehnološku kompaniju da tu tehnologiju učini ključnim delom svog poslovanja. Huangov posao je, međutim, današnji ekvivalent prodaje lopata tokom zlatne groznice. Mnoge, ako ne i većina kompanija koje se bore da budu sledeća velika stvar u AI-u će propasti — a Nvidia će već dugo čuvati njihov novac.

Prvi posao Džefa Bezosa bio u Mekdonaldsu: Ovo je najvažnija lekcija koju je iz tog posla naučio

Huang, naturalizirani američki državljanin rođen u Tajpeju, po mnogo čemu je sličan drugim izvršnim direktorima tehnologije. Ima nešto kao prepoznatljivi izgled koji koristi tokom TED govora i prezentacija na Wall Streetu i provodi vreme u svojim brojnim nekretninama u Kaliforniji i na Havajima.

Nvidia je zaista tvrdokorna tehnološka kompanija – a ne, recimo, reklamni biznis pod maskom – i Huangova inženjerska ekspertiza je u fizičkom hardveru, a ne kodu. On je takođe proizvod baptističke reformske škole u Kentakiju (njegov ujak ga je navodno poslao tamo misleći da je to prestižna akademija), kao i Oregon State University, gde je išao na koledž, dok je magistrirao elektrotehniku ​​na Univerzitetu Stanford.

Huang nije autsajder iz Silicijumske doline, pogotovo sada kada je tako bogat i kada se toliko kompanija oslanja na njegove čipove. On je hvalio Maskove planove da transformiše Teslu tehnologijom samovozećih vozila – na kraju krajeva, nekom vrstom veštačke inteligencije. Ipak, prošle su decenije otkako je proizvođač hardvera poput Nvidije bio na udaljenosti od najvrednije kompanije na svetu; dani kada je Intel dominirao računarstvom već dugo su zamenjeni kompanijama koje proizvode bleštavije proizvode potrošačke tehnologije. Realnost je da jednostavno ne postoji mnogo konkurenata koji mogu napraviti vrste procesora koji će biti potrebni za rad nadolazećoj AI industriji.

Koliko brzo bi Mask i Bezos bankrotirali, ako troše milion dolara svakog dana?