Cene padaju već par meseci – manipulacija ili zakon ponude i tražnje?
Aleksandar Nikolić iz Zajednice živinara Srbije kaže da je pad cena jaja kontinuiran i da je to isključivo posledica zakona ponude i tražnje. Sanja Čelebićanin iz istog udruženja dodaje da uvoza konzumnih jaja nema, ali da ni izvoz nije mnogo značajan, pošto se jedino izvozi u zemlje Cefte.
Ukoliko već niste, poslednja je prilika da nabavite jaja koja će krasiti vašu uskršnju trpezu. Cene variraju, u zavisnosti od mesta i objekta gde ih kupujete.
Aleksandar Nikolić iz Zajednice živinara Srbije rekao je za RTS da je već par meseci unazad pad cena kontinuiran.
"Ovaj period godine, kada je Uskrs jako blizu i vezan za prvomajske praznike, očekivalo se da će narod vezati odmore i otići van zemlje, što generalno utiče i na potrošnju jaja. Ako analiziramo i prethodni period, već oko Nove godine se videlo da je hiperprodukcija veća što se tiče proizvodnje u odnosu na potrošnju, i mi već par meseci unazad imamo kontinuirano pad cena", objašnjava Nikolić.
Prema njegovim rečima, u pitanju je surovi zakon ponude i tražnje.
"Ljudi misle da to neko može da izmanipuliše, da sam određuje, ali isključivo je to zakon ponude i tražnje. Ukoliko imate viškove u svojim magazinima, logično je da dolazi do pojeftinjenja. Jaja su specifična, rok trajanja je nekih 28 dana i vi nemate mogućnost da ih lagerujete ne znam koliko. Nego jednostavno ste prinuđeni u takvim situacijama da utičete na smanjenje cena", dodaje Nikolić.
Ističe da se na pijacama to najbrže oseti, kao i skok cena, zato što su u pitanju mali potrošači, dok u trgovinskim lancima treba neko vreme da se organizuje poskupljenje, tj. pojeftinjenje.
Niža cena u trgovinskim lancima može da bude i mamac za potrošače da pored jaja, obave i neku veću kupovinu.
"Ove godine nisu morali previše da se muče, zato što je cena jaja takva, ali neverovatno kako oni uspeju i u trenucima kad ne postoje velike zalihe da organizuju akcije koje su ispod prodajnih cena, veleprodajnih cena, a to je sigurno taj razlog da privuku kupce za ostale namirnice", objašnjava Nikolić.
Što se tiče potencijala živinarstva u Srbiji, smatra da je dosta bolji od zemalja u regionu.
"Verujem da su naši proizvođači dosta konkurentni i neki cilj moj i viđenje je da mi u letnjom periodu samo treba da dobijemo izvoz na grčko tržište ili hrvatsko tržište, i da se neće pojavljivati neki veliki viškovi, a da možemo da se bavimo izvozom", navodi Nikolić.
Sanja Čelebićanin, takođe iz Zajednice živinara Srbije, dodaje da je Srbija u živinarskoj proizvodnji samodovoljna i ostvaruje viškove koje može da plasira na druga tržišta.
"Mi proizvodimo znatno više nego što je nama potrebno. Uvoza konzumnih jaja nema, ali ni izvoz nije mnogo značajan. Jedino izvozimo u zemlje regiona u Cefti. Promene nas čekaju vezano za usaglašavanje i mogućnost izlaska na tržište Evropske unije, cilj svima nama je da budemo odobreni za tržište Evropske unije, jer ćemo tako biti konkurentniji", zaključuje Sanja Čelebićanin.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.