Prognoze stručnjaka: Domaći BDP biće u ovoj godini oko 3,5 odsto

Prognoze su da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP)  Srbije u 2024. biti od oko 3,5 odsto, izjavio je danas glavni i odgovorni urednik Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji Milojko Arsić.

On je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu na promociji novog broja te publikacije rekao da je to manji rast od dugoročno očekivanog za Srbiju koji je oko četiri odsto, ali i za druge zemlje, međutim to je svakako dobar rezultat imajući u vidu kretanja u evropskim privredama.

"Srbija će u prvom kvartalu ove godine ostvariti jednu od najviših stopa rasta BDP-a. Još uvek nisu objavljeni podaci za sve zemlje, ali i kad se objave, verovatno će naša zemlja biti u samom vrhu", rekao je Arsić.

On je kazao i da je privredni rast Srbije u prvom kvartalu ove godine  počivao na relativno visokoj domaćoj tražnji, dok je spoljna tražnja i dalje bila niska, usled slabog privrednog rasta u EU. 

Vučić iz Brisela: Imali smo tri važna susreta, ne očekujem nikakav zaključak nakon sastanka sa Kurtijem

 Prema njegovim rečima, posmatrano po privrednim delatnostima glavni nosioci rasta bili su građevinarstvo, ali i nove (IT i telekomunikacije) i tradicionalne usluge (trgovina, saobraćaj, turizam, finansijske usluge i drugo.

Arsić je naglasio da u malim privredama kao što je srpska, domaća tražnja može da bude pokretač rasta u kraćim vremenskih periodima, ali je u dugom roku za rast presudan rast izvoza.

Prema njegovim rečima, interesantan podatak je da se razvijene zemlje nalaze ili u stagnaciji, ili u vrlo sporom oporavku, dok nešto bolji oporavak imaju zemlje centralnoistočne Evrope (CIE), a najbolje rezultate postižu zemlje zapadnog Balkana ili šire jugoistočne Evrope.

"I prošle godine prednjačili su po stopi rasta Albanija, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, to se verovatno može očekivati i ove godine", rekao je Arsić.

On ističe da bi inflacija  a kraju godine u Srbiji trebala da se spusti na oko 3,5 odsto što znači da će prosečan rast cena u 2024, najverovatnije biti u intervalu četiri do 4,5 odsto. Naveo je i da je u maju inflacija u Srbiji spuštena na 4,5 odsto, čim se nakon skoro tri godine spustila na gornju granicu ciljanog koridora Narodne banke Srbije (NBS). Usporavanju inflacije, kako kaže, najviše je doprinelo praktično zaustavljanje rasta cene i energenata, čije su cene bile glavni pokretač velikog ubrzanja inflacije od  sredine 2021. do polovine 2023.

Arsić ističe da u ovoj godini najveći doprinos inflaciji dolazi od rasta cena usluga, što je inače slučaj i sa drugim evropskim zemljama.